Gubici do 1,7 milijardi barela i rekordno niske zalihe moguće ako kriza potraje, Brent iznad 95 dolara i u optimističnom scenariju
Analitičari Citi banke upozorili su da bi globalna cena nafte mogla dostići 130 dolara po barelu (oko 14.000 dinara) do kraja juna 2024. godine ukoliko se blokada Hormuškog moreuza nastavi, pokazuju najnovije projekcije. U najpovoljnijem scenariju, predviđa se potpisivanje produženja primirja tokom ove nedelje, što bi omogućilo postepeni oporavak protoka nafte kroz Hormuški moreuz tokom maja i povratak na nivoe pre poremećaja do kraja juna.
I u tom optimističnom ishodu, očekuje se značajan pad globalnih zaliha sirove nafte i derivata za oko 900 miliona barela do kraja drugog kvartala, što će zadržati tržište izuzetno zategnutim. Prema proceni Citi banke, cena Brent nafte u tom periodu bi prosečno iznosila oko 95 dolara po barelu (10.200 dinara), uz mogućnost smirivanja na 80 dolara u trećem kvartalu i 75 dolara u četvrtom kvartalu 2024. godine.
Alternativno, ukoliko poremećaji protoka kroz Hormuški moreuz potraju još mesec dana, izvoz bi se preusmeravao alternativnim rutama preko Bab al Mandeba i Fudžaire, pri čemu bi ukupni gubici mogli dostići oko 1,3 milijarde barela. U tom slučaju, Citi procenjuje da bi cena nafte dosegla 110 dolara po barelu u drugom kvartalu, a zatim pala na 90 dolara u trećem i 80 dolara u četvrtom kvartalu.
Najnepovoljniji scenario predviđa nastavak poremećaja tokom osam do devet nedelja od 20. aprila, što bi dovelo do ukupnih gubitaka od oko 1,7 milijardi barela i rekordno niskih globalnih zaliha. U tom slučaju, cena nafte zadržala bi se na 130 dolara po barelu do trećeg kvartala, a do kraja godine bi pala na oko 100 dolara.
Analitičari ističu da bi i u najpovoljnijem scenariju tržište ostalo napeto, dok bi dublji i dugotrajniji poremećaji mogli izazvati značajne posledice za globalnu ekonomiju, energetsku bezbednost i inflatorne pritiske širom sveta. Upozorava se i na mogućnost dodatnih skokova cena goriva i produženih rokova normalizacije tržišta, čak i ukoliko dođe do postepenog povratka protoka nafte kroz Hormuški moreuz.
Prema navodima iz analize, trenutna kriza već ima snažan uticaj na globalnu energetsku situaciju, a potencijalni nastavak blokade mogao bi dodatno pogoršati ionako najtežu energetsku krizu u poslednjih nekoliko decenija.
