MIVD procenjuje više od 500.000 poginulih i upozorava na rizik od sajber napada i nuklearnih pretnji u narednih 12 meseci
Holandska vojna obaveštajna i bezbednosna služba (MIVD) objavila je da su ruske oružane snage pretrpele oko 1,2 miliona trajnih gubitaka od početka 2022. godine, uključujući više od 500.000 poginulih, ali da Rusija i dalje uspeva da obnavlja vojne kapacitete kroz nova regrutovanja i povećanu proizvodnju oružja. Analiza MIVD ukazuje da bi Moskva mogla obnoviti značajnu borbenu sposobnost u roku od godinu dana od završetka sukoba u Ukrajini.
Prema proceni MIVD, Rusija se trenutno usmerava na strategiju hibridnog ratovanja, s posebnim akcentom na sajber napade i sabotaže, kao i na korišćenje dezinformacija radi slabljenja političkog jedinstva u zemljama članicama NATO-a. Izveštaj ističe da je direktan konvencionalni sukob Rusije i NATO-a trenutno malo verovatan dok traje angažovanost na ukrajinskom frontu, ali se očekuje povećanje hibridnih pretnji.
MIVD upozorava da bi Rusija, nakon okončanja rata u Ukrajini, u roku od 12 meseci mogla biti spremna za eventualnu konfrontaciju sa NATO savezom, što otvara pitanja o bezbednosti evropskih zemalja i potencijalnim ekonomskim posledicama napada na kritičnu infrastrukturu. U izveštaju se navodi da su ruske oružane snage tokom sukoba unapredile operativnu efikasnost, posebno u oblasti komandnih struktura i uvođenju novih oružanih sistema.
Viceadmiral Peter Reesink, direktor MIVD, ocenio je da Rusija ostaje „najveća i najdirektnija pretnja miru i stabilnosti u Evropi“, naglašavajući stalne rizike po članice NATO saveza. Izveštaj takođe navodi da aktivnosti kao što su sabotaže i sajber napadi povećavaju rizik od nenameravane eskalacije, naročito u situacijama kada dolazi do pogrešnih tumačenja ili neadekvatnog odgovora.
MIVD zaključuje da cilj Moskve nije neposredna vojna pobeda nad NATO-om, već preoblikovanje evropskog bezbednosnog okvira kroz strateške pritiske i eksploataciju unutrašnjih političkih podela unutar saveza. Ovakva dinamika može imati dugoročne posledice po političku i ekonomsku stabilnost Evropske unije, posebno ukoliko dođe do koordinisanih napada na energetsku, telekomunikacionu i transportnu infrastrukturu, što bi moglo izazvati značajne ekonomske gubitke i poremećaje u poslovanju velikih evropskih kompanija.
