Brent sirova nafta skočila 11 odsto na 103 dolara, proizvodni rezovi u Iraku, Kuvajtu i UAE produbljuju globalne poremećaje snabdevanja
Cena sirove nafte na svetskim berzama porasla je iznad 100 dolara za barel nakon što je obustava tankerskog saobraćaja kroz Hormuški moreuz izazvala značajne poremećaje u globalnom snabdevanju energentima. Brent sirova nafta zabeležila je rast od oko 11 odsto, dostigavši nivo od 103 dolara po barelu, nakon što je tokom trgovanja privremeno prišla i granici od 120 dolara. Ova nagla promena predstavlja najveći dnevni skok cene nafte u dolarima od početka trgovanja fjučersima 1988. godine.
Hormuški moreuz, koji je ključna tačka za izvoz nafte iz zemalja Persijskog zaliva i prenosi oko petine svetske nafte, skoro je potpuno blokiran, što je mnoge proizvođače primoralo da smanje proizvodnju. Irak je prošle nedelje započeo obustavu proizvodnje, dok su Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati sledili taj primer tokom vikenda zbog rapidnog punjenja skladišta i nemogućnosti izvoza. Analitičari JPMorgan Chase procenjuju da bi, ukoliko se zastoј nastavi i skladišni kapaciteti ostanu ograničeni, smanjenje proizvodnje u regionu moglo premašiti četiri miliona barela dnevno u narednim danima.
Za razliku od prethodnih godina, Saudijska Arabija pokušava da održi dotok sirove nafte nudeći terete putem vanrednih spot tendera, uključujući alternativne rute izvan Persijskog zaliva. Međutim, tržište je i dalje pod pritiskom zbog straha od proširenja poremećaja na celokupno snabdevanje energentima.
Povećanje cene nafte poklopilo se sa eskalacijom sukoba u regionu, zbog čega su brodovlasnici sve nevoljniji da šalju brodove kroz Hormuški moreuz zbog rastućih vojnih rizika. Zabeleženo je da je jedan tanker pokušao da prođe sa isključenim satelitskim signalom, dok je većina komercijalnih brodara za sada odustala od prolaska. Sve ovo dovelo je do stvaranja zastoja brodova i dodatnih logističkih problema.
Finansijski analitičari upozoravaju da bi nastavak visokih cena nafte mogao izazvati šire posledice po svetske ekonomije. Mark Matthews, šef istraživanja za Aziju, ocenio je da su investitori na početku sukoba 28. februara očekivali njegov brzi kraj, ali sada postoji sve više pesimizma i bojazni da bi kriza mogla potrajati nekoliko meseci i uticati na realnu ekonomiju.
Iako su se cene nafte nakratko povukle nakon najave da bi ministri finansija Grupe sedam mogli razmotriti koordinisano puštanje rezervi nafte kako bi stabilizovali tržište, analitičari smatraju da su tržišta ušla u fazu ekstremne osetljivosti na geopolitičke događaje. Norbert Rücker, šef ekonomskih i istraživačkih sektora, navodi da su “naftna tržišta u panici” i da poremećaji u transportu već prelaze u konkretne rezove proizvodnje.
Osim na tržišta energenata, rast cena nafte povećava pritisak i na globalna finansijska tržišta, potencijalno utičući na inflaciju i investiciona očekivanja. Ipak, analitičari napominju da je globalna ekonomija danas manje zavisna od nafte nego tokom prethodnih energetskih kriza, što može ublažiti dugoročne posledice.
