Zvaničnici navode da je lice i noga Mojtabe Hameneija teško povređeni, njegovo odsustvo podstiče spekulacije o unutrašnjim kontrolama i uticaju IRGC
Iranski politički vrh suočava se sa ozbiljnim izazovima nakon što je Mojtaba Hamenei, sin vrhovnog vođe, pretrpeo teške povrede tokom napada 28. februara koji je označio početak rata između Irana, SAD i Izraela. Prema informacijama dobijenim od nekoliko iranskih zvaničnika, Hamenei je zadobio teške opekotine lica i usana, što mu otežava govor, dok mu je noga operisana tri puta, a u toku je priprema za ugradnju proteze.
Navedene povrede dovele su do potpune izolacije Hameneija od javnosti, pri čemu izveštaji sugerišu da on ne želi da se pojavi ili da govori u javnosti kako ne bi pokazao znake slabosti. Odsustvo čestih javnih nastupa produbilo je nesigurnost među iranskim političkim strukturama, uz ograničen direktan kontakt sa zvaničnicima zbog straha od potencijalnih napada.
U aktuelnom kontekstu, deo američkih i izraelskih zvaničnika izražava sumnju u to da Hamenei zaista upravlja iranskim državnim aparatom, naglašavajući sve veću ulogu iranske Revolucionarne garde (IRGC), posebno nakon imenovanja novog komandanta Ahmad Vahidija posle ubistva visokopozicioniranog komandanta IRGC na početku sukoba. Eksperti ocenjuju da novi vojni lideri nisu skloni ustupcima niti promenama aktuelne politike.
Prema izjavama upućenih analitičara, funkcionalna komunikacija sa Hameneijem odvija se putem ručno pisanih poruka koje se prenose lancem poverljivih ljudi. Takva procedura dodatno komplikuje donošenje ključnih političkih i bezbednosnih odluka u trenutku intenzivnih međunarodnih tenzija i ekonomske nesigurnosti.
Spekulacije o unutrašnjim odnosima dodatno podgrevaju komentari bivših i aktuelnih lidera iz regiona i SAD. Na društvenim mrežama, bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da „iranski zvaničnici imaju ozbiljne poteškoće u utvrđivanju ko je njihov lider”, što odražava neizvesnost oko političke stabilnosti u Iranu.
Ova situacija ima potencijalno dugoročne implikacije na unutrašnju političku dinamiku Irana, kao i na regionalnu bezbednost i ekonomske tokove, posebno u svetlu pojačanih tenzija na Bliskom istoku i povremenih ekonomskih pritisaka izazvanih međunarodnim sankcijama.
