Nafta West Texas Intermediate skočila 18 odsto na 107 dolara, dok je Brent dostigao 108 dolara; rast cena goriva i grejanja najviše pogađa domaćinstva srednjih prihoda
Cena nafte dostigla je više od 100 dolara (oko 10.800 dinara) po barelu prvi put od 2022. godine, dok je američki indeks Dow Jones pao za 900 poena (1,9 odsto), pokazuju najnoviji podaci sa finansijskih tržišta. Nafta West Texas Intermediate (WTI), referentna za američko tržište, skočila je za oko 18 odsto na više od 107 dolara (11.556 dinara), a Brent za 17 odsto na iznad 108 dolara (11.664 dinara) po barelu. Ovakav nedeljni rast od 35 odsto predstavlja najveći u istoriji trgovine naftnim fjučersima od 1983. godine.
U isto vreme, berzanski indeksi su snažno reagovali: Dow futures su zabeležili pad od 900 poena (1,9 odsto), S&P 500 futures pali su 1,9 odsto, a Nasdaq 100 futures izgubili su 2,3 odsto vrednosti. Ove promene povezane su sa poremećajima u snabdevanju energentima i geopolitičkom neizvesnošću u ključnim naftnim regionima.
Tržišni poremećaji u oblasti energenata imaju direktan uticaj na svakodnevne troškove građana. Cene goriva na američkim pumpama porasle su na nacionalni prosek od 3,45 dolara (411 dinara) po galonu, što je za 47 centi više nego prošle nedelje. Analitičari očekuju da postoji 80 odsto šanse da cena benzina u SAD uskoro dostigne 4 dolara (477 dinara) po galonu, dok je za dizel procenjena verovatnoća od 85 odsto da dosegne 5 dolara (596 dinara) po galonu u narednoj sedmici. U Velikoj Britaniji, trenutna cena benzina je oko 136 penija (183 dinara) po litru, dok je dizel 146 penija (196 dinara), uz rast od 3 do 5 penija po litru tokom poslednjeg meseca.
Cene grejanja već su drastično porasle na oba tržišta. U Velikoj Britaniji, prema podacima servisa BoilerJuice, cena 1.000 litara lož-ulja sada iznosi skoro 985 funti (oko 1.310 dolara ili 140.000 dinara), što je skok od 47 odsto u odnosu na januarsku vrednost od 670 funti (oko 891 dolara ili 95.000 dinara). Pojedini potrošači u UK prijavljuju da je isporuka od 500 litara za samo nedelju dana skočila sa 350 na 620 funti (od 465 do 825 dolara). U SAD, dizel je poskupeo za 83 centa po galonu u poslednjih sedam dana, što povećava troškove transporta i utiče na cene svih proizvoda koji se prevoze drumskim putem.
Tržišni analitičari ističu da su uzroci ovakvih kretanja blokada u Ormuskom moreuzu, kroz koji dnevno prolazi oko 20 odsto svetske nafte, potvrđene redukcije proizvodnje u Kuvajtu i pad proizvodnje u Iraku za oko 70 odsto. Ove promene direktno se odražavaju na cene naftnih derivata na globalnom nivou.
Očekuje se da će rast troškova goriva i grejanja u narednim nedeljama dovesti do povećanja cena prehrambenih proizvoda, budući da logistički i transportni troškovi čine značajan deo cene robe široke potrošnje. Najveći teret ovih promena snosiće domaćinstva sa srednjim prihodima, koja su najosetljivija na nagle promene životnih troškova.
