Promet u maloprodaji povećan 5,5 odsto, inflacija usporila na 2,4 odsto, strane investicije prepolovljene
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije ostvario je realni rast od 1,3 odsto na godišnjem nivou u januaru 2026. godine, pokazuje najnovija analiza Ekonomskog instituta u Beogradu i Privredne komore Srbije. Najveći doprinos rastu došao je iz sektora usluga, neto poreza i građevinarstva, dok je industrijska proizvodnja imala negativan uticaj i smanjila ukupnu stopu rasta za 1,7 procentnih poena.
Prema proceni autora analize, da je industrija zadržala prošlogodišnji nivo aktivnosti, rast BDP-a bi premašio tri procenta. Posebno se ističe otežan rad Rafinerije nafte u Pančevu, što je značajno umanjilo privredni rezultat u posmatranom periodu.
Industrijski sektor Srbije, ali i većeg dela Evrope, suočava se sa slabom dinamikom. Indeks menadžera nabavke (PMI) u proizvodnji u Evropskoj uniji u januaru 2026. iznosio je 49,5 poena, u Nemačkoj 49,1 a u Italiji 48,1, što ukazuje na kontrakciju sektora (vrednosti ispod 50). U takvom okruženju, Srbija je zabeležila rast prometa u maloprodaji od 5,5 odsto na godišnjem nivou, prema podacima Evrostata, čime ostaje među vodećim zemljama Evrope po ovom pokazatelju.
Rast potrošnje podržan je povećanjem plata i penzija, uz rast raspoloživog dohotka i povoljnije kreditne uslove. Krajem 2025. godine, prosečna neto zarada u Srbiji dostigla je oko 1.000 evra.
Inflacija je nastavila trend usporavanja: međugodišnji rast potrošačkih cena u januaru 2026. iznosio je 2,4 odsto, a mesečna inflacija 0,3 odsto. Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, inflacija u Srbiji bila je 2,7 odsto, iznad proseka Evropske unije (2 odsto) i evrozone (1,7 odsto). Najviše stope inflacije u EU zabeležene su u Rumuniji (8,5 odsto), Slovačkoj (4,3), Estoniji (3,8) i Hrvatskoj (3,6 odsto).
Neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u periodu januar–decembar 2025. iznosio je 2,28 milijardi evra, što je oko 50 odsto manje nego prethodne godine. Ukupan priliv investicija stranih kompanija bio je 3,48 milijardi evra, dok je odliv investicija domaćih firmi u inostranstvo povećan na 1,2 milijarde evra. Strukturu investicija i dalje dominantno čine vlasnička ulaganja i reinvestirana dobit (oko 69 odsto ukupnog priliva).
Analitičari ocenjuju da je stabilna potrošnja, rast zarada i niska inflacija ključni oslonac privredne aktivnosti Srbije na početku 2026. godine, uprkos slabijim rezultatima industrije i značajnom padu stranih investicija.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/rast-bdp-a-srbije-u-januaru-oko-13-odsto-industrija-kocila-privredu
