OpenAI procenjuje da je oko 18% poslova direktno izloženo automatizaciji, dok stručnjaci ukazuju na potencijal kraće radne nedelje
OpenAI je u svom poslednjem izveštaju skrenuo pažnju na značajne promene koje veštačka inteligencija može doneti tržištu rada. Kompanija ističe da su digitalna, analitička i administrativna zanimanja među najizloženijim oblastima kada je u pitanju rizik od automatizacije. Prema procenama, oko 18% radnih mesta moglo bi biti direktno pogođeno ovim procesima, dok bi dodatnih 24% poslova moglo doživeti smanjenje broja zaposlenih zbog povećanja efikasnosti.
Najviše su izloženi radnici iz sektora poslovnih i finansijskih operacija, računarskih i matematičkih poslova, menadžerskih funkcija, kancelarijske i administrativne podrške, arhitekture i inženjeringa, pravnih usluga, umetnosti, dizajna i medija, nauke i istraživanja, prodaje, kao i obrazovanja i bibliotekarstva. Uprkos rizicima, OpenAI napominje da sama tehnička mogućnost automatizacije ne znači automatski i nestanak radnih mesta. Na tržištu rada često presudnu ulogu imaju regulatorni okviri, spremnost kompanija i društveni faktori.
Jedna od centralnih preporuka izveštaja odnosi se na mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje. OpenAI predlaže da vlade i kompanije razmotre pilot-projekte sa 32 radna sata nedeljno uz zadržavanje pune plate, oslanjajući se na potencijalno povećanje produktivnosti koje donosi veštačka inteligencija. Cilj ovakvih promena je da koristi od AI tehnologije ne ostanu isključivo u domenu korporativnih profita, već da se pretoče u bolje uslove rada: kraću radnu nedelju, više slobodnih dana, bolje beneficije, veće penzione doprinose, unapređenu zdravstvenu zaštitu i podršku za brigu o deci.
Stručnjaci, poput profesorke Gine Neff sa Univerziteta u Kembridžu, upozoravaju da promena radne organizacije nije automatski proces i da zahteva ozbiljne političke i društvene dogovore između vlada i poslodavaca. Prema zaključcima izveštaja, veštačka inteligencija donosi dvostruki efekat: s jedne strane predstavlja rizik za određena zanimanja, a s druge otvara mogućnost za bolje radne uslove i kraće radno vreme – ali samo ukoliko institucije i tržište rada prate ove tehnološke promene na odgovarajući način.
