Prosečna cena radnog sata u Nemačkoj iznosila 45 evra u 2025, dok je prosek u EU bio 34,90 evra
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prosečna cena radnog sata u Nemačkoj tokom 2025. godine iznosila je 45 evra, što je za 29 odsto više u poređenju sa prosekom Evropske unije koji iznosi 34,90 evra. U odnosu na 2024. godinu, troškovi rada u Nemačkoj porasli su za 3,6 odsto, dok su na nivou EU zabeležili rast od 4,1 odsto.
Najveće troškove rada u 2025. imale su zemlje poput Luksemburga – 56,80 evra, Danske 51,70 evra, Holandije 47,90 evra i Austrije 46,30 evra po satu, dok su podaci za Belgiju još uvek nedostupni. Sa druge strane, najniži troškovi rada zabeleženi su u Bugarskoj sa 12 evra, Rumuniji sa 13,60 evra i Mađarskoj sa 15,20 evra po satu.
Troškovi rada uključuju bruto zarade i dodatne izdatke, kao što su doprinosi poslodavaca za socijalno osiguranje. U bruto zarade ubrajaju se isplate za radno vreme, posebne naknade i subvencionisana štednja zaposlenih, kao i naknade za dane odmora, dok zarada tokom bolovanja nije uključena.
Ulrike Štajn iz Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture pri fondaciji Hans Bekler navodi da su nemački troškovi rada 2025. godine rasli sporije od proseka evrozone i EU. Takođe je istakla da je rast troškova u sektoru usluga bio na prosečnom nivou, dok je u prerađivačkoj industriji bio ispod proseka.
Najveći rast troškova rada zabeležen je u Bugarskoj sa 13,1 odsto, Hrvatskoj sa 11,6 odsto i Poljskoj sa 10,5 odsto. U Francuskoj je rast iznosio dva odsto, u Danskoj tri, a u Italiji 3,2 odsto. Na Malti su troškovi rada čak blago opali.
Privredna udruženja u Nemačkoj nastavljaju da apeluju na reforme i smanjenje visokih troškova rada. Izvršni direktor udruženja BDA, Štefen Kampeter, kritikovao je planiranu olakšicu vlade kojom bi kompanije mogle zaposlenima da isplate do 1.000 evra bez poreza.
