Energenti čine dve trećine inflacije, dok Svetska banka projektuje privredni rast Srbije na 2,7 odsto u 2026. godini
Inflacija u Srbiji mogla bi da poraste na 6 odsto ili nešto više do kraja 2026. godine, procenjuje Svetska banka, uz obrazloženje da je glavni izvor pritiska na rast potrošačkih cena sektor energetike. Prema rečima Lazara Šestovića, višeg ekonomiste Svetske banke, energenti trenutno čine oko dve trećine ukupne inflacije u zemlji, a kretanje cena na međunarodnim tržištima, posebno na Bliskom istoku, značajno utiče na domaću inflaciju.
Projekcije za Srbiju ukazuju na to da će inflacija ostati povišena tokom cele godine, dok se očekuje da bi se na srednji rok mogla stabilizovati unutar ciljanog raspona Narodne banke Srbije od 1,5 do 4,5 odsto. Šestović je naglasio da su ekonomske projekcije za aktuelnu godinu složenije zbog nepredvidivih promena na globalnoj političkoj i ekonomskoj sceni, ocenjujući izradu ovakvih analiza kao „pokretnu metu“.
U isto vreme, Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije ubrzati na 2,7 odsto u 2026. godini, u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, a da bi u 2027. mogao dostići 3 odsto. Očekuje se da će konflikt na Bliskom istoku nastaviti da utiče na cene energenata, dok su dodatni rizici povezani sa evropskom auto-industrijom i potrebom za reformama u poslovanju domaćih državnih preduzeća, posebno u energetskom sektoru.
Kada je reč o rešavanju statusa kompanije NIS, Šestović je izrazio nadu da trenutna geopolitička situacija neće značajno odložiti pronalaženje rešenja, ocenjujući da je rešavanje ovog pitanja ključno za energetsku bezbednost zemlje. On je istakao važnost poštovanja rokova i očekuje da bi do kraja maja moglo doći do poznatog rešenja.
Svetska banka takođe ukazuje na potrebu povećanja domaćih investicija, jer je Srbija po ovom parametru decenijama ispod proseka zemalja Istočne Evrope. Prema oceni stručnjaka, slabija domaća ulaganja predstavljaju ključni strukturni problem i ograničavaju potencijalni privredni rast.
Na regionalnom nivou, izveštaj pokazuje usporavanje privredne aktivnosti na Zapadnom Balkanu, gde je rast pao sa 3,7 na 2,6 odsto prošle godine. Problem neadekvatnog korišćenja ljudskog kapitala istaknut je kao prepreka za jači ekonomski razvoj, a procenjuje se da bi dodatnih 2,8 miliona ljudi, naročito žena i mladih, moglo biti uključeno u radnu snagu uz odgovarajuće politike.
Source: https://bif.rs/2026/04/u-srbiji-inflacija-bi-do-kraja-godine-mogla-da-poraste-na-6-odsto/
