Očekivanja za rast cena povećana sa 1,8 na 2,7 odsto, dok ECB zadržava kamatne stope i upozorava na geopolitičke rizike
Evropska centralna banka (ECB) objavila je revidirane projekcije prema kojima se inflacija u evrozoni u 2026. godini očekuje na prosečnom nivou od 2,7 odsto, što je značajno više u odnosu na prethodnu procenu od 1,8 odsto. Istovremeno, stručnjaci predviđaju da će inflacija u 2027. i 2028. iznositi 2,1, odnosno 2 odsto, što se približava ciljanom nivou ECB, pokazuju najnoviji rezultati ankete objavljene od strane ove institucije.
Prema izveštaju, rast plata u evrozoni trebalo bi da se uspori sa 3,5 odsto u 2025. na 2,9 odsto u 2026. i 2,8 odsto u 2027. godini. Međutim, deo kompanija već ukazuje na rizik od dodatnih inflatornih pritisaka zbog nestabilnosti na globalnoj političkoj sceni, posebno zbog mogućih poremećaja lanaca snabdevanja usled produženih sukoba na Bliskom istoku.
Ekonomisti i analitičari koji su učestvovali u anketi ukazuju na rizik od indirektnih efekata inflacije, pre svega kroz rast plata i povećana inflaciona očekivanja među potrošačima i kompanijama. Posebna pažnja posvećena je mogućim nestašicama industrijskih gasova poput vodonika i helijuma, što bi moglo dodatno uticati na industrijsku proizvodnju i tržište rada.
Uprkos rastućim inflatornim pritiscima, Evropska centralna banka je prošle nedelje odlučila da zadrži sve tri ključne kamatne stope na dosadašnjem nivou. Referentna kamatna stopa na depozite ostaje na 2 odsto, kamata na glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto, dok je kamata na graničnu kreditnu liniju fiksirana na 2,4 odsto. ECB je kao razlog naveo da još uvek nema dovoljno čvrstih dokaza u ekonomskim podacima koji bi opravdali promenu monetarne politike.
Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je da bi banka mogla da razmotri povećanje kamatnih stopa već u junu, ukoliko ekonomski pokazatelji u narednih šest nedelja potvrde rast inflacije ili dodatne rizike za privredu evrozone. “Odluku smo doneli na osnovu još uvek nedovoljno potpunih informacija”, istakla je Lagardova, najavljujući ključni period za procenu ekonomskih kretanja.
Među ključnim izazovima za evropsku privredu u narednom periodu izdvajaju se moguća smanjena potrošnja usled pada poverenja potrošača, kao i potencijalne nestašice sirovina i poremećaji u industrijskoj proizvodnji. Ekonomisti ocenjuju da će dinamika inflacije i dalje biti pod uticajem globalnih geopolitičkih dešavanja, dok će monetarna politika ECB ostati podložna prilagođavanju u zavisnosti od razvoja makroekonomskih pokazatelja.
