Inicijativa „Otvoreni Balkan“ pokrenuta je 2019. godine na inicijativu Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem jačanja regionalne saradnje kroz slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala. Zamišljena kao svojevrsni mini Šengen, inicijativa je trebala da ubrza ekonomski razvoj i približi zemlje regiona standardima Evropske unije.
Nastanak inicijative obeležen je nizom sporazuma između pomenutih zemalja, uključujući olakšano zapošljavanje, priznavanje diploma i jednostavniji prelaze granica.
Ipak, „Otvoreni Balkan“ nije obuhvatio ceo region i već i početku pokretanja inicijative moglo se videti da balkanske podele nadilaze ekonomske i privredne interese. Sporazumu se nisu pridružile Bosna i Hercegovina, Crna Gora i tzv. Kosovo.
ŠTA JE OD OTVORENOG BALKANA OSTALO?
Od konkretnih aktivnosti koje su zaživele izdvajili bismo „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, koja okuplja proizvođače vina i promoviše regionalnu privredu i turizam, kao i određene olakšice u prometu robe i sezonskom zapošljavanju radnika među državama-članicama. Vinska vizija ipak je samo jedan u nizu zamišljenih projekata koji se, nažalost, nisu ostvarili, i pored dobre volje zemelja-inicijatora, među njima Srbije na prvom mestu.
Zbog toga se „Otvoreni Balkan“ danas često opisuje kao projekat u zastoju koji formalno postoji, ali bez značajnijeg razvoja, a njegova budućnost zavisi pre svega od političke volje i šireg konteksta evropskih integracija.
