Gas poskupeo 21,2 odsto na mesečnom nivou, uz rast ukupne inflacije od 3,3 odsto tokom nastavka sukoba sa Iranom
Američka ekonomija suočava se sa značajnim poremećajima usled nastavka sukoba sa Iranom i blokade Ormuzskog moreuza, ključnog koridora za globalni izvoz nafte i robe. Prema zvaničnim podacima Biroa za statistiku rada SAD, u martu su cene energije porasle za 10,9 odsto, dok je indeks cena benzina zabeležio skok od 21,2 odsto, što predstavlja najveći mesečni rast od 1967. godine. Ukupna inflacija na godišnjem nivou iznosila je 3,3 odsto.
Analize ukazuju da produžena blokada Ormuzskog moreuza dovodi do kontinuiranih poremećaja u snabdevanju naftom i teretom na svetskom tržištu, što ima direktan uticaj na svakodnevne troškove američkih domaćinstava i preduzeća. Stručnjaci ističu da je energija ukorenjena u gotovo svim segmentima ekonomije, od transporta i poljoprivrede, do industrijske proizvodnje i distribucije robe.
Ekonomisti upozoravaju da ovakav rast cena energenata funkcioniše kao dodatni poreski teret za potrošače i kompanije. Kao posledica, građani su prinuđeni da odlažu veće kupovine, dok preduzeća smanjuju investicije i operativne troškove kako bi ublažila negativne efekte na poslovanje. Ukoliko se inflatorni pritisci nastave, centralna banka bi mogla biti primorana da zadrži restriktivne kamatne stope, što bi dodatno usporilo ekonomski rast.
Eksperti takođe naglašavaju da bi dugotrajna blokada Ormuzskog moreuza mogla ozbiljno poremetiti osnovne tokove svetske trgovine, uz rizik od tzv. „demand destruction“ – procesa u kojem visoke cene trajno menjaju potrošačke navike, rad i investiranje. Ovi faktori zajedno predstavljaju pretnju stabilnosti američke privrede, posebno ako se geopolitičke tenzije ne smanje u skorijem periodu.
