Afrikanci iz 36 zemalja dovedeni u Rusiju pod lažnim civilnim ponudama, zvanični podaci ukazuju na obmanu i ugrožavanje prava
Zvanični podaci pokazuju da je više od 1.700 državljana afričkih zemalja iz ukupno 36 država angažovano za rat u Ukrajini na strani Rusije, a mnogi od njih su regrutovani pod izgovorom civilnih radnih mesta, navode izvori iz ukrajinskih i afričkih institucija. Detalji regrutacije otkrivaju da su brojni afrički građani potpisivali ugovore na ruskom jeziku, koji nisu razumeli, pre nego što su prebačeni u borbene zone.
Prema izveštaju, afrički radnici su privučeni oglasima putem aplikacija poput WhatsApp i Telegram, gde su im nuđena radna mesta u građevinarstvu, obezbeđenju ili drugim civilnim sektorima u Rusiji. Po dolasku, mnogi su bili suočeni sa pritiskom da potpišu vojni angažman i obavezni su da učestvuju u ratnim operacijama u Ukrajini. Jedan od primera je slučaj tridesetdvogodišnjeg Kenijca, koji je u junu 2025. godine otputovao u Rusiju uveravajući porodicu da ga čeka civilni posao, a već nekoliko nedelja kasnije poslao je fotografiju u vojnoj uniformi iz ukrajinskog rova. Njegova porodica nije više uspela da stupi u kontakt sa njim.
U izveštaju se navodi da su mnogi od regrutovanih Afrikanaca potpisivali ugovore na ruskom jeziku, bez prevoda i razumevanja pravnih obaveza, čime su praktično bili primorani na učešće u vojnim operacijama. Zvaničnici iz afričkih država, kao i ukrajinske vlasti, ocenjuju ovaj model regrutacije kao obmanjujući i ugrožavajući osnovna ljudska prava. Rusija, sa svoje strane, negira navode o nelegalnom regrutovanju stranih državljana i tvrdi da su svi angažovani u skladu sa zakonima.
Ova praksa izazvala je zabrinutost na međunarodnom nivou, naročito jer su pojedine afričke vlade ukazale na rastući broj nestalih državljana u regionu sukoba, dok porodice i lokalne zajednice ukazuju na posledice ovakvog zapošljavanja. Prethodna iskustva pokazuju da je deo regrutovanih radnika završio u ratnim zonama bez mogućnosti povratka ili komunikacije sa porodicom. Ovakvi slučajevi dodatno komplikuju bilateralne odnose i otvaraju pitanja o bezbednosti i zaštiti radne snage migranata.
Problematika regrutacije putem društvenih mreža i formalno neregulisanih kanala istaknuta je kao alarmantna, s obzirom na to da mnogi kandidati dolaze iz ugroženih socijalnih grupa i traže posao van matičnih država zbog ekonomske krize. Očekuje se da će dalji razvoj situacije uticati na pojačane kontrole i međunarodne dogovore o zaštiti migranata iz afričkih zemalja.
