Prema Galupovom izveštaju, nedostatak angažovanosti u Srbiji niži je od svetskog proseka, a trošak za privredu iznosi oko 9 odsto BDP-a
Prema najnovijem Galupovom izveštaju State of the Global Workplace 2026, angažovanost zaposlenih u Srbiji iznosi svega 15 odsto, što je ispod globalnog proseka od 20 odsto i među najnižim rezultatima u Evropi. Galup procenjuje da neangažovanost zaposlenih košta svetsku ekonomiju više od 10 biliona dolara godišnje, što predstavlja 9 odsto globalnog BDP-a. Preračunato na Srbiju, čiji bruto domaći proizvod iznosi oko 85 milijardi dolara (9,9 biliona dinara), ekonomski gubitak zbog nedovoljne angažovanosti zaposlenih procenjuje se na oko 7,5 milijardi dolara godišnje (873 milijarde dinara).
Izveštaj pokazuje paradoks: dok je 56 odsto zaposlenih u Srbiji zadovoljno privatnim životom (iznad proseka Evropske unije), samo 15 odsto je istinski angažovano na radnom mestu. Ova razlika od 41 procentnog poena, prema analizi, predstavlja direktan odliv produktivnosti, efikasnosti i profita kompanija. Sanja Jevđenijević, osnivač konsultantske kuće HR Xcel, ocenjuje da su ovakvi rezultati posledica lošeg sistema vođenja i da „profit curi upravo kroz neangažovanost zaposlenih, a ne kroz njihove privatne živote“.
Galup beleži i globalni pad angažovanosti menadžera, koji je prvi put pao na 22 odsto. U Srbiji, srednji menadžment se suočava sa pritiscima i od strane rukovodstva i od strane timova, a 31 odsto lidera navodi da nema adekvatnu podršku u radu. Jevđenijević upozorava da bez jačanja ovog sloja menadžmenta, svaka strateška inicijativa, uključujući uvođenje novih tehnologija, može biti ugrožena.
Zanimljiv podatak iz izveštaja je da više od 75 odsto zaposlenih u Srbiji koristi alate veštačke inteligencije bez znanja rukovodstva, što stručnjaci tumače kao znak nedostatka poverenja, a ne digitalne pismenosti. „Upotreba AI olakšava radni dan zaposlenima, ali ne doprinosi unapređenju poslovanja na organizacionom nivou“, navodi Jevđenijević.
U regionalnom poređenju, Srbija ima bolji rezultat od Hrvatske (13 odsto angažovanosti) i Slovenije (12 odsto), ali i niži nivo stresa među zaposlenima. Prema Jevđenijević, to predstavlja značajan potencijal za privlačenje investicija, ali pod uslovom da se razvije savremeno liderstvo i zdrava organizaciona kultura.
Izveštaj zaključuje da su strategija, kultura i liderstvo ključni faktori za transformaciju radnog okruženja u Srbiji, dok je održiva retencija zaposlenih moguća samo uz jačanje organizacione kulture.
