Cene nafte i gasa u Evropi porasle usled nastavka sukoba, inflacija u februaru dostigla 3,1 odsto na godišnjem nivou
Inflacija u zemljama evrozone porasla je na 3,1 odsto na godišnjem nivou u februaru 2026. godine, pod uticajem rasta cena energenata izazvanog nastavkom rata u Iranu, pokazuju najnoviji podaci evropskih statističkih instituta. Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku dovele su do značajnog rasta cena sirove nafte i prirodnog gasa na evropskim tržištima, što direktno utiče na troškove privrede i domaćinstava.
Prema zvaničnim analizama, cena nafte povećala se za više od 15 odsto od početka sukoba, dok su cene prirodnog gasa zabeležile rast od oko 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rast energenata značajno doprinosi ukupnoj inflaciji u evrozoni, budući da energenti čine značajan deo potrošačke korpe u većini evropskih država.
Tržišni analitičari ističu da je posebno osetljiv sektor transporta i industrije, s obzirom na povećane troškove goriva, dok su domaćinstva suočena sa višim računima za grejanje i električnu energiju. U poređenju sa inflacijom od 2,6 odsto iz novembra prethodne godine, poslednji podaci ukazuju na ubrzanje koje se uglavnom pripisuje globalnim poremećajima u snabdevanju energentima.
Nastavak rata u Iranu potencijalno ugrožava stabilnost snabdevanja naftom iz regiona Persijskog zaliva, što dodatno utiče na nervozu investitora i povećava volatilnost na tržištima. “Kretanje inflacije u narednim mesecima zavisiće pre svega od trajanja i intenziteta sukoba na Bliskom istoku, kao i od globalne ponude energenata”, navodi se u ekonomskoj analizi.
Evropska centralna banka za sada nije menjala kamatnu stopu, ali prati situaciju na tržištima i najavljuje mogućnost reakcije u slučaju dodatnog rasta inflacije. U analizi se ističe da bi produženi poremećaji u snabdevanju mogli dovesti do još viših cena, posebno ako dođe do privremenog prekida isporuka kroz Hormuški moreuz.
Stručnjaci napominju da su evropske zemlje preduzele određene mere za diversifikaciju snabdevanja energentima, ali da je tržište i dalje veoma osetljivo na geopolitičke šokove. Inflacija u evrozoni ostaje iznad ciljanog nivoa Evropske centralne banke od 2 odsto, a privreda je suočena sa izazovima očuvanja konkurentnosti i zaštite realne kupovne moći građana.
