Cene hrane i stanovanja skočile 65-70 odsto, dok su najbogatiji Amerikanci uvećali bogatstvo višestruko
Prema poslednjim ekonomskim analizama, u periodu od 2007. do 2026. godine ukupni nivo cena u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za oko 58 procenata, pokazuju podaci američkog Ministarstva za rad. To znači da 100 dolara iz 2007. danas ima vrednost od približno 158 dolara, što značajno utiče na kupovnu moć prosečne američke porodice.
Iako su nominalne plate porasle u tom periodu, njihov realni rast iznosi oko 10 procenata, prema statistikama Federalnih rezervi. Ovaj podatak ukazuje da rast prihoda nije uspeo da isprati ubrzani rast troškova života, a najveći uticaj zabeležen je u segmentima hrane i stanovanja.
Troškovi stanovanja, prema zvaničnom Shelter indexu, povećani su za oko 65-70 procenata od 2007. godine do danas, dok su prosečne cene kuća porasle više od 70 odsto u odnosu na period pre ekonomske krize. Istovremeno, više kamatne stope dodatno su otežale dostupnost stambenih kredita, što je realnu mogućnost kupovine nekretnina dodatno smanjilo za prosečne građane.
Sličan trend beleži se i kod hrane i pića – Food index pokazuje rast cena od 65-70 procenata za isti vremenski okvir. Konkretni primeri s tržišta potvrđuju rast: hleb je poskupeo sa oko 1,15 na 1,80 dolara, dok su jaja sa oko 1,50 dostigla više od 3,0 dolara. Cene mesa i piletine takođe su znatno porasle, dodatno opterećujući budžet prosečne porodice.
Nasuprot tome, najbogatiji slojevi američkog društva u istom periodu višestruko su uvećali svoje bogatstvo, dok su tehnološki milijarderi zabeležili rast imovine od nekoliko hiljada puta. Ovakva disproporcija ukazuje na jačanje ekonomske nejednakosti u SAD tokom poslednje dve decenije.
