Uvoz skočio 25,3 odsto, dok je rast BDP-a iznosio pet odsto u prvom kvartalu prema zvaničnim podacima
Kineski izvoz zabeležio je snažan rast od 14,1 odsto u aprilu u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju najnoviji carinski podaci. Ovaj rezultat je znatno iznad rasta od 2,5 odsto iz marta i iznad očekivanja ekonomista, koji su predviđali rast od 7,9 odsto. Fabrike u Kini ubrzale su isporuke kako bi zadovoljile pojačane narudžbine iz inostranstva, dok su kupci nastojali da obezbede zalihe komponenti zbog globalnih neizvesnosti i mogućeg poskupljenja investicija usled konflikta u Iranu.
Paralelno sa izvozom, uvoz je u aprilu zabeležio još jedan snažan mesec, porastavši za 25,3 odsto, nakon rasta od 27,8 odsto u martu. Ekonomisti su očekivali povećanje uvoza od 15,2 odsto. Ovi podaci doprineli su povećanju trgovinskog suficita Kine na 84,8 milijardi dolara u aprilu, u poređenju sa 51,13 milijardi dolara u martu.
Kineski izvoznici su uspešno prevazišli posledice sukoba na Bliskom istoku, zahvaljujući stranim kupcima koji su povećali narudžbine u strahu od prekida lanaca snabdevanja i mogućeg rasta cena energije. Međutim, prema ekonomskim analizama, produžavanje sukoba i dalje povećanje troškova energenata predstavljaju rizik za pad spoljne potražnje, dok slaba domaća potrošnja ne može da nadomesti eventualni gubitak.
Prema podacima o fabričkoj aktivnosti za april, nove izvozne porudžbine dostigle su dvogodišnji maksimum. Brz zamah spoljnotrgovinskih aktivnosti bio je vidljiv i u prvom kvartalu, kada je kineski BDP rastao po godišnjoj stopi od pet odsto, što je na gornjoj granici vladinog cilja za celu godinu. Zahvaljujući ovakvim rezultatima, smanjena je potreba za hitnim stimulativnim merama.
Iako se Kina suočava sa kritikama zbog subvencionisane proizvodnje i nižih cena, ni ona nije imuna na posledice rasta troškova goriva i transporta, što utiče na kupovnu moć njenih trgovinskih partnera.
