Lažne ponude za posao koštale žrtve do 25.000 dolara pojedinačno, rast prevara posebno izražen u IT sektoru Indije i na tržištima sa slabom regulacijom
Profesionalna mreža LinkedIn, u vlasništvu kompanije Microsoft, identifikovala je i uklonila 80,6 miliona lažnih naloga u fazi registracije tokom perioda jul-decembar 2024. godine, što je povećanje u odnosu na 70,1 milion u prethodnih šest meseci, pokazuje zvanični izveštaj o transparentnosti. Paralelno s globalnom ekonomskom krizom i talasom otpuštanja, prevaranti su intenzivirali aktivnosti, prilagođavajući taktike lokalnim tržištima i navikama korisnika.
Prema podacima Federalne trgovinske komisije, lažne ponude za posao bile su druga najčešće prijavljivana prevara u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2024. godine, odmah nakon lažnih isporuka paketa. Gubici po žrtvu kretali su se od nekoliko stotina do čak 25.000 dolara (oko 2,7 miliona dinara), a stručnjaci upozoravaju da bi se trend mogao nastaviti zbog nestabilnosti na tržištu rada.
LinkedIn navodi da uspeva da otkrije i ukloni do 99% lažnih naloga pre nego što postanu aktivni, a korisnicima su ponuđeni alati za verifikaciju poslodavaca i profila, filteri za verifikovane poslove, kao i upozorenja na sumnjive ponude. Takođe je pojednostavljena procedura za prijavljivanje prevara, čime se nastoji smanjiti broj žrtava i olakšati identifikacija potencijalnih prevara.
Indija se izdvaja kao žarište digitalnih prevara, posebno u IT sektoru koji zapošljava milione radnika. S obzirom na smanjenu ponudu stranih tehnoloških kompanija, prevaranti se predstavljaju kao mentori i posrednici pri zapošljavanju u poznatim kompanijama poput Meta, Apple, Amazon, Netflix i Google. U zamenu za navodnu pomoć oko pronalaženja posla, neki od njih traže stotine ili hiljade dolara za napredne usluge, iako su mnoge od tih ponuda lažne. Najveće indijske IT kompanije, kao što su Tata grupa i Infosys, otvoreno upozoravaju korisnike na šeme prevara putem posebnih sekcija na svojim zvaničnim sajtovima.
Slično je i u Keniji, gde neregulisano i često korumpirano tržište rada pruža prevarantima dodatni prostor za manipulaciju. Najčešće su meta ljudi u proizvodnim i građevinskim sektorima, a mito i posredovanje su česta praksa, što dodatno zamagljuje granicu između legalnih i lažnih ponuda za posao. U Nigeriji, usled visoke nezaposlenosti, prevaranti nude poslove za brzorastuće startap firme i promocije proizvoda, često iskorišćavajući očaj ljudi koji godinama bezuspešno traže posao.
Uprkos naporima LinkedIna i velikih poslodavaca da zaštite korisnike, stručnjaci procenjuju da će broj digitalnih prevara rasti dokle god ekonomska nestabilnost i visoka nezaposlenost traju, posebno na tržištima sa slabom regulacijom i ograničenim mogućnostima za proveru identiteta poslodavaca.
