Rad od kuće postavlja pitanje pokrića povreda na radu i prava zaposlenih, nejasnoće oko inspekcijskog nadzora
Pitanje odgovornosti poslodavca za povredu zaposlenog tokom rada od kuće postalo je jedno od ključnih tema u savremenim uslovima poslovanja. Praksa rada od kuće, sve zastupljenija nakon pandemije, dovela je do novih izazova po pitanju zaštite na radu i odgovornosti u slučaju povreda. Prema aktuelnim propisima, odgovornost poslodavca za povredu na radu postoji i kada zaposleni obavlja radne zadatke iz svog doma, ali postoje određene specifičnosti u odnosu na rad u klasičnim poslovnim prostorima.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da zaposlenima tokom rada moraju biti obezbeđeni uslovi koji garantuju sigurnost i zaštitu zdravlja, bez obzira na lokaciju rada. Ipak, kod rada na daljinu, poslodavci često imaju ograničenu mogućnost kontrole radnog prostora, što komplikuje inspekcijski nadzor i procenu rizika. U slučaju povrede zaposlenog tokom radnog vremena u svom domu, poslodavac može snositi odgovornost, ali je od značaja da su svi elementi ugovora i radne procedure jasno definisani.
Za razliku od rada u prostorijama poslodavca, gde su uslovi rada pod stalnim nadzorom, kod rada od kuće poslodavac se najčešće oslanja na izjavu zaposlenog o ispunjenosti minimalnih uslova za rad. U praksi, inspekcija rada ima ograničene mogućnosti provere stanja u privatnim stanovima zaposlenih. Ukoliko dođe do povrede, ključno je utvrditi da li je povreda nastala tokom obavljanja radnih zadataka, u definisanom radnom vremenu i prostoru.
Poslodavci su dužni da kroz ugovore o radu i akte o proceni rizika jasno preciziraju pravila za rad od kuće, uključujući vreme i mesto rada, kao i procedure prijave povrede. Zaposleni su u obavezi da o svakoj povredi odmah obaveste poslodavca, koji je potom dužan da sprovede postupak prijave povrede na radu i obezbedi sva potrebna dokumenta.
Nadležne institucije ističu da je moguće da se u budućnosti dodatno preciziraju zakonske odredbe koje regulišu rad na daljinu, posebno sa aspekta inspekcijskog nadzora i prava zaposlenih na zaštitu u slučaju povrede. U ovom trenutku, poslodavci se savetuju da jasno definišu sve procedure i pruže zaposlenima jasne instrukcije kako bi se izbegle pravne nejasnoće i eventualni sporovi.
Situacija u Srbiji je slična trendovima u drugim evropskim zemljama, gde se pravni okvir kontinuirano prilagođava novim oblicima rada. Praksa pokazuje da je transparentnost i jasna komunikacija između poslodavaca i zaposlenih ključ za smanjenje rizika i osiguranje prava svih učesnika u procesu rada od kuće.
