Proizvodnja iz termoelektrana opada sa 21,5 na 18 teravat sati, dok potrošnja raste zbog elektrifikacije i digitalizacije
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) upozorila je da će pogrešne odluke u energetskom sektoru imati dugoročne posledice na stanovništvo, privredu i državu, sa efektima koji će trajati generacijama. Prema analizi SANU, proizvodnja električne energije u Srbiji, posebno iz termoelektrana na ugalj, do 2050. godine će postepeno opadati sa 21,5 teravat sati na 18 teravat sati godišnje, dok se očekuje rast potrošnje zbog povećane elektrifikacije drumskog prevoza i digitalizacije.
Akademici Miodrag Mesarović i Slobodan Vukosavić iz SANU ukazuju da će proizvodnja iz hidroelektrana, i pored povećanih kapaciteta, biti ograničena na oko 10 teravat sati godišnje usled negativnog uticaja klimatskih promena na režim padavina. Projekcije za 2030. godinu pokazuju da će Srbiji nedostajati između 1,5 i 5,5 teravat sati električne energije, što ukazuje na značajnu potrebu za uvozom, koji će biti skup i bez garancije dostupnosti.
Stručnjaci SANU ističu da su domaći kapaciteti u procesu energetske tranzicije pod pritiskom: termoelektrane bi, uz modernizaciju, mogle raditi još 20 do 30 godina, ali iscrpljivanje rezervi i oporezivanje emisija CO2 utiču na pad proizvodnje. S druge strane, udeo vetroelektrana i solarnih elektrana može rasti, ali to zahteva značajne investicije u baterijska skladišta, čija zamena se mora obavljati svakih 8 do 10 godina, uz neizvesnost u pogledu cena i dostupnosti kritičnih mineralnih resursa.
U analizi se navodi i problem sa strategijama i regulativom, jer su ključne nacionalne energetske dokumente pripremale strane konsultantske kuće, dok su domaći stručnjaci često isključeni iz procesa. “Kada napravite jednu nuklearnu elektranu i pustite je u pogon, ona radi 80 do 100 godina. Znači, čitav vek je vezan za odluku koju neko može da donese, a da nije dovoljno proučio kakve sve posledice ona može da proizvede”, upozorava akademik Mesarović.
Vukosavić naglašava da zamenski izvori energije razmatrani u dekarbonizaciji ne mogu u potpunosti premostiti jaz između proizvodnje i potrošnje, a mnoge dosadašnje odluke i tehnologije nisu dale očekivane rezultate. “Da bi se izbegla uvozna zavisnost sa svojim finansijskim i političkim posledicama, neophodno je savesno proučiti raspoložive izvore i tehnologije, proceniti investicione troškove i utvrditi njihov uticaj na sigurnost snabdevanja i dostupnost energije”, zaključuje SANU.
