Ekonomisti očekuju dva podizanja kamata u 2026, dok inflacija u evrozoni raste na 2,9 odsto, a ECB ostaje oprezna zbog geopolitičkih rizika
Evropska centralna banka (ECB) mogla bi tokom 2026. godine da poveća ključnu kamatnu stopu na depozite na ukupno 2,5 odsto, pokazuju rezultati ankete među ekonomistima sprovedene početkom maja. Prema istoj anketi, ECB bi trebalo da izvede dva podizanja kamata po 25 baznih poena – prvo u junu, a zatim u septembru, dok je prethodna prognoza ukazivala na samo jedno povećanje u ovoj godini. Ova promena u očekivanjima posledica je pojačanih inflatornih pritisaka izazvanih ratom na Bliskom istoku.
Procene inflacije za evrozonu revidirane su naviše – sada se očekuje da će inflacija u 2026. iznositi 2,9 odsto, što je više u odnosu na prethodnu procenu od 2,8 odsto. U 2027. analitičari predviđaju usporavanje inflacije na 2,1 odsto, dok bi cilj ECB od dva odsto mogao biti dostignut tek 2028. godine. Paralelno sa rastom cena, pogoršane su i prognoze privrednog rasta: očekuje se rast BDP-a evrozone od 0,8 odsto u 2026, 1,3 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. godini.
Potpredsednik ECB Luis de Gindos naveo je da će presudni faktor za odluku o junskom povećanju kamata biti razvoj situacije u Ormuskom moreuzu, s obzirom na to da se geopolitičke tenzije nastavljaju i utiču na globalne ekonomske tokove. Predsednica ECB Kristin Lagard u poslednjim javnim nastupima pokazuje oprez i ističe „ogromnu neizvesnost“ zbog rata na Bliskom istoku, navodeći da ECB neće donositi odluke dok ne prikupi dodatne podatke o trajanju i uticaju krize na evropsku ekonomiju.
Lagard je ocenila da poruke sa društvenih mreža, poput tvitova američkog predsednika Donalda Trampa, mogu da utiču na percepciju tržišta i geopolitičku situaciju, ali da to ne može biti osnova za promenu monetarne politike. „Jedan tvit i situacija se poboljšava, drugi tvit i situacija se pogoršava. Zbog toga imamo veliku neizvesnost“, izjavila je Lagard tokom posete Španiji.
Prema scenariju koji je ECB objavila u martu, u slučaju najnepovoljnijeg razvoja događaja, inflacija u evrozoni može dostići 3 odsto ove godine, dok bi rast BDP-a mogao pasti ispod 1 odsto. Lagard je istakla da je cena nafte trenutno viša nego u osnovnom scenariju, dok je cena gasa niža, što dodatno komplikuje procene i zahteva stalno ažuriranje ekonomskih prognoza.
Stav ECB da ne žuri sa podizanjem kamata ukazuje na želju da se izbegnu preuranjene mere koje bi mogle usporiti oporavak privrede, ali i na odlučnost da inflacija bude pod kontrolom, uz praćenje svih relevantnih podataka i globalnih rizika.
