Predsednik minhenskog Ifo instituta tvrdi da mere poput smanjenja poreza na gorivo mogu narušiti tržišne signale i podstaći inflaciju
Predsednik Instituta za ekonomska istraživanja Ifo iz Minhena, Klemens Fust, izjavio je da vlade ne bi trebalo da žure sa intervencijama radi smanjenja cena goriva, iako su globalne cene nafte u porastu. Prema njegovim rečima, državne mere kao što su popusti ili smanjenje poreza mogu narušiti tržišne signale i imati negativne posledice po ukupnu ekonomiju.
Fust ističe da rast cena nafte na svetskim berzama deluje kao dodatni porez za ekonomiju, budući da povećava troškove energije, transporta i širokog spektra proizvoda. Ovakav trend, prema njegovoj oceni, doprinosi rastu inflacije i može dovesti do usporavanja privrednog rasta.
On upozorava da bi prerana intervencija države putem fiskalnih olakšica ili subvencija za gorivo mogla da umanji efikasnost tržišnih mehanizama i oteža prilagođavanje privrede novim cenovnim nivoima. Prema njegovoj analizi, održavanje realnih tržišnih signala omogućava potrošačima i kompanijama da se bolje prilagode promenama na globalnom energetskom tržištu.
Kontekst u kojem Fust iznosi ove stavove obuhvata aktuelni rast cena sirove nafte, što uzrokuje poskupljenje energije i transporta, a samim tim i povećanje troškova za potrošače i privredu. On podseća da ovakve promene često izazivaju pritiske na vlade da smanje poreze na gorivo ili uvedu druge olakšice, ali upozorava da takve mere mogu imati dugoročno negativan uticaj.
“Rast cena nafte deluje kao dodatni porez na ekonomiju. Smanjenje poreza ili davanje popusta na gorivo narušava tržišne signale i može podstaći inflaciju”, naglašava Fust. “Vlade bi trebalo da budu oprezne sa ovakvim intervencijama i da izbegavaju poteze koji bi mogli da ugroze stabilnost privrede u srednjem i dugom roku.”
U zaključku, predsednik Ifo instituta insistira na tome da su jasni tržišni signali ključni za prilagođavanje privrede novim okolnostima, te da bi vlade trebalo da se uzdrže od mera koje kratkoročno olakšavaju pritisak na potrošače, ali dugoročno mogu izazvati veće ekonomske probleme.
