Otkrivanje kadmijuma u malinama i virusa hepatitisa A u bobičastoj mešavini izazvalo zabrinutost za kontrolu hrane
Poslednji slučajevi pronalaska kadmijuma u malinama iz Srbije u Francuskoj i detekcija virusa hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća u Nemačkoj ponovo su stavili u fokus pitanje bezbednosti hrane iz Srbije koja se plasira na domaće i evropsko tržište. Iako su zakonski propisi u oblasti bezbednosti hrane formalno uređeni, stručnjaci upozoravaju na gotovo potpun izostanak ozbiljne kontrole pesticida, zdravstvenih standarda i sistema bezbednosti hrane u zemlji.
Magistar zaštite bilja Milivoj Pavlović navodi da kontrola primene propisa praktično ne postoji, od njive i pijace do reeksporta robe iz trećih zemalja. On ističe da je u slučaju kadmijuma u malinama gotovo izvesno reč o reeksportovanoj pošiljci, budući da u Srbiji nema preparata na bazi kadmijuma koji bi mogli izazvati takvu kontaminaciju tokom domaće proizvodnje.
S druge strane, pojava hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća ukazuje na ozbiljne propuste u procesu prerade. „U ovom konkretnom slučaju evidentno je da otkupljivač ili prerađivač nije ispoštovao HACCP standarde, odnosno zdravstvene procedure prilikom prerade i prometa hrane. Ako se HACCP standardi zaista poštuju, takva kontaminacija ne bi mogla da se dogodi. Problem je nastao u samom procesu proizvodnje ili prerade”, upozorava Pavlović.
Evropske laboratorije pokazale su brzu i efikasnu reakciju na sporne pošiljke, dok u Srbiji ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri su voće i povrće koje svakodnevno stižu na tržište zaista bezbedni za potrošače. Stručnjaci ističu važnost potpune i stalne kontrole celokupnog lanca proizvodnje i prometa hrane kako bi se izbegli ovakvi incidenti u budućnosti.
