Ekstremni vremenski događaji povećavaju rizike za infrastrukturu i lance snabdevanja, ukupna izloženost dostiže skoro bilion dolara
Prema najnovijoj analizi klimatskih rizika na korporativnom nivou, globalna ekonomija suočava se sa potencijalnim finansijskim gubicima od oko 900 milijardi dolara (oko 97,2 biliona dinara) usled poremećaja izazvanih ekstremnim vremenskim uslovima, dok ukupna sistemska izloženost procenjena dostiže gotovo bilion dolara (hiljadu milijardi dolara). Ove podatke otkriva najnovije istraživanje sprovedeno putem međunarodne platforme za izveštavanje o zaštiti životne sredine CDP, koja je analizirala odgovore hiljada kompanija i javnih entiteta o rizicima i troškovima povezanim sa klimatskim promenama.
Korporativna izveštavanja pokazuju da su sektori infrastrukture, proizvodnje, energetike i prehrambene industrije među najizloženijima finansijskim posledicama poplava, toplotnih talasa, oluja i požara. Kompanije širom sveta navode da su već sada prinuđene da predviđaju značajne gubitke zbog prekida u lancima snabdevanja i rastućih troškova osiguranja, dok se posledice prelijevaju i na logističke mreže i finansijske sisteme.
Analitičari ukazuju da se ovakvi gubici pojavljuju u trenutku kada su globalni lanci snabdevanja pod dodatnim pritiskom zbog geopolitičkih događaja. Rat u Ukrajini je poremetio tokove energije i izvoz žitarica, dok nestabilnost na Bliskom istoku izaziva volatilnost cena nafte i promenljive uslove transporta. Ovi faktori, u kombinaciji sa klimatskim šokovima, dodatno povećavaju troškove i rizike za kompanije i gradove.
Istraživanje CDP naglašava da se gubici ne ograničavaju samo na direktno pogođene kompanije, već obuhvataju i širi ekonomski sistem kroz povećane cene osiguranja, prekide u proizvodnji i rastuće troškove logistike. Sektori koji su strateški važni za globalnu privredu, kao što su transport, energetika i prehrambena industrija, posebno su ranjivi na ovakve poremećaje.
U izveštaju se navodi da veliki broj kompanija i javnih entiteta već sada prilagođava svoje planove upravljanja rizicima i investira u otpornost na klimatske promene, pokušavajući da minimizuje dugoročne ekonomske posledice. Dalji razvoj ovih trendova zavisiće i od globalnih napora u oblasti klimatske politike, kao i spremnosti tržišta osiguranja i finansijskih institucija da se prilagode novim izazovima.
Ova analiza potvrđuje da klimatski rizici postaju sistemski ekonomski problem sa potencijalom da utiču na stabilnost poslovanja, javne finansije i makroekonomsku ravnotežu širom sveta.
