Američki proizvođač aviona najavljuje potencijalni ugovor sa Kinom, uključuje i isporuku 400 do 450 GE motora
Američka kompanija Boeing najavila je potencijalni ugovor o prodaji 200 aviona Kini, što bi predstavljalo prvu veliku prodaju na ovom tržištu u skoro deset godina. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je nakon samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom da Kina ima pravo da kupi čak do 750 Boeing aviona, ali da je trenutni dogovor fokusiran na 200 letelica. Detalji o modelima i vrednosti porudžbine nisu objavljeni, a zvanične potvrde iz Boeinga i kineske vlade za sada nema.
Tramp je naveo da bi ovaj dogovor mogao da uključi i General Electric, budući da bi kineskim naručiocima bilo isporučeno između 400 i 450 motora. Predstavnici GE nisu komentarisali mogući aranžman, dok je predsednik GE Aerospace H. Lawrence Culp bio deo američke delegacije tokom posete Pekingu. Boeing CEO Kelly Ortberg takođe je pratio američkog predsednika na putovanju, naglašavajući stratešku važnost ovog tržišta za dugoročan rast kompanije.
Ovaj potencijalni posao dolazi u trenutku kada su odnosi SAD i Kine na polju vazduhoplovstva bili zahladneli, a uloga kineskog tržišta za Boeing veoma značajna. Pre pandemije COVID-19, oko 33 odsto isporučenih uskih putničkih aviona iz Boeinga odlazilo je u Kinu. Međutim, nakon pogoršanja trgovinskih odnosa i nesreća modela 737 Max, prodaja je naglo opala.
Podsećamo, Kina je 2019. godine bila prva država koja je prizemljila Boeing 737 Max nakon dve teške nesreće u Indoneziji i Etiopiji, sa ukupno 346 žrtava. Povratak Boeinga na kinesko tržište smatra se prekretnicom posle višegodišnjih problema i gubitka poverenja. Stručnjaci, poput Bonnie Glaser iz German Marshall Fund, ističu da su za konačnu potvrdu ugovora potrebni zvanični podaci iz Boeinga ili kineske strane.
Boeing je i na drugim tržištima poslednjih godina sklapao velike ugovore – prošle godine Qatar Airways naručio je do 210 aviona, korejski Korean Air ugovorio je kupovinu više od 100 letelica i rezervnih motora u vrednosti od oko 50 milijardi dolara, dok su Turkish Airlines i avio-kompanije sa Bliskog istoka takođe najavljivale narudžbine od nekoliko desetina do stotina aviona.
Ovaj potencijalni ugovor sa Kinom deo je šire strategije američke administracije da kroz diplomatske napore podrži domaću proizvodnju i izvoz, naročito nakon što je Tramp preuzeo drugi predsednički mandat. Bez zvanične potvrde i objavljenih detalja o vrstama aviona, iznosu i rokovima isporuke, tržište i dalje čeka na konkretne podatke iz Boeinga ili kineske strane.
