Inflacija u EU može dostići 3,1 odsto, a poverenje potrošača palo na najniži nivo u 40 meseci
Evropska komisija je snizila prognozu ekonomskog rasta Evropske unije za 2026. godinu na 1,1 odsto, u poređenju sa prethodnom procenom od 1,4 odsto, zbog poremećaja na tržištu energije izazvanih krizom oko Ormuskog moreuza. Prognoza za zemlje evrozone dodatno je smanjena i sada iznosi 0,9 odsto rasta, prema najnovijim analizama.
Glavni razlog pogoršanja ekonomskih izgleda je nastavak sukoba na Bliskom istoku, što je početkom godine izazvalo nagli rast cena nafte i gasa i stvorilo dodatne pritiske na državne budžete članica EU. U izveštaju se navodi da je, pre izbijanja krize, očekivan stabilan ekonomski rast uz pad inflacije, ali su novi geopolitički rizici doveli do promene tog trenda.
Inflacija u Evropskoj uniji sada bi mogla dostići 3,1 odsto, što je za čitav procenat više od prethodnih očekivanja, prvenstveno zbog rasta cena energije i straha od prekida snabdevanja naftom i gasom iz Persijskog zaliva. Zbog toga evropski zvaničnici porede aktuelnu situaciju sa energetskom krizom iz 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu prouzrokovala velike poremećaje u snabdevanju energijom širom kontinenta.
Evropska komisija ističe da je ovo drugi veliki energetski šok za manje od pet godina, što potvrđuje da zavisnost od uvoza fosilnih goriva i dalje predstavlja ozbiljan rizik za privredu EU. Prema procenama, poverenje potrošača u Evropskoj uniji palo je na najniži nivo u poslednjih 40 meseci, jer građani očekuju nove troškove za grejanje i gorivo, dok kompanije beleže rast troškova poslovanja i smanjenje potražnje.
Takođe, u izveštaju se napominje da se očekuje usporavanje investicija zbog skupljeg finansiranja i povećane nesigurnosti na tržištu, dok globalno slabljenje tražnje dodatno utiče na smanjenje izvoza zemalja članica.
