Evrozona zabeležila samo 0,1% rasta u prvom kvartalu 2026, fiskalna politika pod lupom zbog inflacionih pritisaka
Evropska ekonomija suočava se sa ozbiljnim stagflatornim pritiscima usled rasta cena energije izazvanog ratom u Iranu, upozorio je Kirjakis Pjerakakis, ministar finansija Grčke i predsednik Evrogrupe, nakon sastanka ministara finansija evrozone u Nikoziji. Pjerakakis je istakao da su stagflatorni pritisci evidentni, ali je ocenio da evropska privreda i dalje pokazuje određeni nivo otpornosti.
Prema zvaničnim podacima, privredni rast evrozone u prvom kvartalu 2026. godine iznosio je svega 0,1 odsto, što ukazuje na usporavanje ekonomske aktivnosti. Inflatorni pritisci ostaju visoki, pre svega zbog naglog skoka cena energenata na evropskim tržištima, dok su plate u većini članica evrozone zabeležile simboličan rast.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je da bi centralna banka mogla biti prinuđena na novo povećanje kamatnih stopa ako države članice previše ublaže posledice rasta cena energije širokim fiskalnim merama. “Fiskalne mere moraju biti privremene, ciljane i prilagođene”, izjavila je Lagard, naglašavajući opasnost od fiskalne krize ukoliko se ekonomska politika ne uskladi sa merama ECB.
Belgijski ministar finansija Vinsent van Petehem ocenio je da je teško aktivirati opštu klauzulu o odstupanju od fiskalnih pravila u trenutnoj situaciji, jer je reč o krizi izazvanoj poremećajima u ponudi, a ne potražnji. On je istakao da fiskalna politika mora ostati odgovorna kako bi se izbegli dodatni destabilizujući efekti na monetarnu politiku i tržišta kapitala.
Evropljani se, prema analizama, pripremaju za godinu sa gotovo duplo većom inflacijom u odnosu na prethodni period, dok rast plata ostaje simboličan. Fiskalni odgovor država članica i dalje je pod pažnjom ECB, jer preterano popuštanje može povećati pritisak na cene i dovesti do novih restriktivnih mera.
Stagflacija, kao spoj stagnacije i visoke inflacije, sve je realniji scenario za evrozonu, dok tržišni analitičari ukazuju da su ključni izazovi upravo rast troškova energije i ograničene mogućnosti za dalji fiskalni stimulus. U takvom okruženju, investitori i privreda prate odluke ECB i nacionalnih vlada koje će odrediti dinamiku ekonomskog oporavka u narednim mesecima.
