Prema podacima Evrostata, zaposleni u Srbiji rade duže nego u EU, dok pojedine zemlje beleže prosečno manje od 32 sata rada nedeljno
Evropska unija je tokom 2025. godine zabeležila prosečnu radnu nedelju od 35,9 sati za zaposlene sa punim i nepunim radnim vremenom, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. U istom periodu, prosečna radna nedelja u Srbiji iznosila je 40,6 sati, što je među najdužim radnim vremenima u regionu i znatno iznad evropskog proseka.
Analiza podataka Evrostata pokazuje da su zaposleni u Srbiji tokom prošle godine proveli na radnom mestu čak 4,7 sati više nedeljno u poređenju sa kolegama iz Evropske unije. Osim Srbije, duža radna nedelja zabeležena je i u Bosni i Hercegovini, gde zaposleni rade 40,9 sati, kao i u Turskoj, gde je prosečno radno vreme najduže i iznosi 42,4 sata nedeljno.
Sa druge strane, postoje zemlje članice EU u kojima je prosečna radna nedelja znatno kraća od evropskog proseka i iznosi manje od 32 sata, što ukazuje na velike razlike u organizaciji i regulaciji radnog vremena na kontinentu. Ove razlike često su rezultat specifičnih nacionalnih propisa, sektorske strukture ekonomije i stepena fleksibilnosti tržišta rada.
Dužina radne nedelje ostaje važan indikator uslova rada i kvaliteta života zaposlenih, kao i konkurentnosti privrede. Manje radno vreme često je povezano sa većom produktivnošću i boljim balansom između poslovnog i privatnog života, dok duže radno vreme može ukazivati na niži nivo automatizacije i potrebu za intenzivnijim radnim angažovanjem.
Podaci Evrostata pružaju osnovu za dalje analize o uticaju dužine radne nedelje na ekonomski rast, zadovoljstvo zaposlenih i konkurentnost zemalja na evropskom tržištu. Zaposleni u Srbiji i dalje rade u proseku više sati nedeljno nego većina radnika u EU, što može imati značajne implikacije po zdravlje, produktivnost i ukupnu ekonomsku dinamiku.
