Globalna proizvodnja helijuma pala za 14% nakon prekida u Kataru, vrednost tržišta tečnog helijuma dostigla 4,39 milijardi dolara
Globalno tržište helijuma suočava se sa značajnim poremećajima nakon što je cena ovog industrijski neophodnog gasa porasla na 14 dolara po kubnom metru tokom 2023. godine, što je skoro dvostruko više u odnosu na 2019. kada je iznosila 7,57 dolara. Prema zvaničnim podacima, ukupna vrednost tržišta tečnog helijuma u rasutom stanju porasla je sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara u 2025. godini.
Najnovija kriza na Bliskom istoku dodatno je pogoršala situaciju, nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan u Kataru, najvećem svetskom proizvođaču helijuma. Katarska državna kompanija Qatar Energy saopštila je da će obnova postrojenja trajati tri do pet godina, a izvoz helijuma biće smanjen za 14%. Ovaj poremećaj dolazi nakon što je Katar u 2025. godini proizveo više od trećine ukupnog svetskog helijuma, sa zalihama od 10,1 milijarde kubnih metara.
Sjedinjene Države, koje raspolažu sa 8,49 milijardi kubnih metara helijuma, kao i Alžir sa 8,2 i Rusija sa 6,8 milijardi kubnih metara, takođe su pod pritiskom da nadoknade deficit na tržištu. Pored geopolitičkih rizika, industrija je pogođena i višestrukim incidentima, uključujući požare u Amurskom pogonu u Rusiji i obustave proizvodnje u američkim postrojenjima kompanije Exxon Mobil.
Helijum je ključan za medicinski sektor, koji troši više od trećine svetske potrošnje, kao i za svemirsku i tehnološku industriju. NASA je najveći globalni potrošač helijuma sa oko 20 miliona kubnih metara godišnje, dok bolnice i istraživačke ustanove izdvajaju u proseku 20.000 dolara godišnje za nabavku ovog gasa. Zbog ograničenih skladišnih kapaciteta, većina postrojenja ima rezerve dovoljne za najviše sedam dana proizvodnje.
Prema poslednjem izveštaju Geološkog zavoda SAD iz 2026. godine, svetske rezerve helijuma iznose 31,3 milijarde kubnih metara, ali se gas može ekonomski eksploatisati samo iz ležišta prirodnog gasa sa najmanje 0,3% helijuma po zapremini. Helijum nastaje tokom milijardi godina radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma, a jednom ispušten u atmosferu, zauvek se gubi u svemiru.
U poslednje dve decenije zabeležene su četiri velike globalne nestašice helijuma, naročito nakon 2022. godine, usled prekida u radu postrojenja i povećanja potražnje. Strateške rezerve su ograničene na svega četiri privatna skladišta u svetu, od čega su tri u SAD i jedno u Nemačkoj, što dodatno povećava volatilnost i izloženost tržišta spoljnim šokovima.
