Ukupna robna razmena porasla na 25,89 milijardi evra u prva četiri meseca 2026. godine, suficit sa Crnom Gorom, BiH i Severnom Makedonijom
Republički zavod za statistiku objavio je da je spoljnotrgovinski deficit Srbije u periodu januar–april 2026. godine smanjen na 2.328,2 miliona evra, što predstavlja pad od 26,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ukupna robna razmena Srbije iznosila je 25.897,4 miliona evra (25,89 milijardi), beležeći rast od 3,9 odsto na godišnjem nivou.
U dolarima, robna razmena za isti period dostigla je 30.277,2 miliona dolara, što je povećanje od 13,7 odsto. Izvoz robe u prva četiri meseca 2026. godine iznosio je 11.784,6 miliona evra, odnosno 13.774,4 miliona dolara, što je rast od 8,2 odsto (izraženo u evrima) i 18,5 odsto (izraženo u dolarima) u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz je dostigao 14.112,8 miliona evra, što je za 0,5 odsto više nego lane, odnosno 16.502,8 miliona dolara, što je povećanje od 10,0 odsto.
Pokazatelj pokrivenosti uvoza izvozom poboljšan je na 83,5 odsto, što je više u poređenju sa 77,5 odsto iz istog perioda prethodne godine. Najveći deo izvoza ostvarili su regioni Vojvodine (29,7 odsto), Šumadije i Zapadne Srbije (25 odsto), Južne i Istočne Srbije (23,6 odsto) i Beogradski region (20,6 odsto). U uvozu prednjači Beogradski region sa 43,9 odsto, zatim Vojvodina (30,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (15,2 odsto) i Južna i Istočna Srbija (8,6 odsto).
U strukturi izvoza po nameni, proizvodi za reprodukciju čine 60,2 odsto (8.289,1 miliona dolara), roba za široku potrošnju 28 odsto (3.853,5 miliona dolara), a oprema 11,8 odsto (1.631,6 miliona dolara). Kod uvoza, proizvodi za reprodukciju učešće je 55,1 odsto (9.101 miliona dolara), roba za široku potrošnju 21,3 odsto (3.519,8 miliona dolara), a oprema 11 odsto (1.817,9 miliona dolara), dok neklasifikovana roba iznosi 12,5 odsto (2.064,2 miliona dolara).
Najvažniji trgovinski partneri u izvozu su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, dok su u uvozu to Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska. Sa zemljama CEFTA regiona ostvaren je suficit od 1,1 milijarde dolara (izvoz 1,7 milijardi, uvoz 578,2 miliona dolara), što je rezultat pre svega izvoza žitarica, drumskih vozila, farmaceutskih proizvoda, pića i električnih mašina. Pokrivenost uvoza izvozom u ovom segmentu iznosi 306,8 odsto.
Najveći suficit Srbija ostvaruje sa Crnom Gorom (lekovi za maloprodaju i električna energija), Bosnom i Hercegovinom (električna energija i gasna ulja) i Severnom Makedonijom (električna energija i električni provodnici). Značajan suficit beleži se i sa Češkom, Nemačkom i Slovačkom. Najveći deficit registrovan je u razmeni sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica), a slede Turska, Poljska i Ruska Federacija.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, prvih pet odseka čini 40,3 odsto ukupnog izvoza, dok u uvozu imaju učešće od 27,1 odsto. U aprilu 2026. godine izvoz je iznosio 3,49 milijarde dolara, što je za 13,4 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, dok je uvoz dostigao 4,396 milijardi dolara, što je povećanje od 4,9 odsto.
