April najslabiji mesec za DeFi bezbednost u četiri godine, hakeri ubrzani veštačkom inteligencijom
Decentralizovane finansije (DeFi) suočile su se sa ogromnim gubicima u aprilu, kada su gotovo svakodnevni hakerski napadi doveli do gubitka više od 1,1 milijarde dolara (oko 119 milijardi dinara), što predstavlja najgori mesec za sektor u poslednje četiri godine prema tržišnim podacima. Ova situacija ozbiljno zabrinjava velike finansijske institucije koje razmatraju premještanje triliona dolara vrednih aktiva na blockchain, ali ih rastući sigurnosni rizici odvraćaju od masovne usvajanja ove tehnologije.
Prema rečima Ronghuija Gua, izvršnog direktora i suosnivača kompanije za blockchain bezbednost CertiK, “april je bio najgori mesec za DeFi u četiri godine, sa zabeleženim eksploatacijama u 27 od 30 dana”. On ističe da su najviše na udaru bile ranjivosti u pametnim ugovorima i mostovima između različitih blockchain mreža, pri čemu su veštačkom inteligencijom pokretani napadi dodatno ubrzali dinamiku eksploatacija.
Najveći udar pretrpeli su protokoli Drift Protocol i Kelp Dao, sa ukupnim gubicima od skoro 600 miliona dolara (oko 64,5 milijardi dinara) tokom aprila, za šta su odgovorni hakeri povezani sa Severnom Korejom. U februaru 2025. godine, Bybit je zabeležio i najveći pojedinačni hakerski napad u istoriji, sa štetom od 1,46 milijardi dolara (oko 157 milijardi dinara).
S obzirom na to da napadači, često dobro finansirani, ulažu desetine hiljada dolara u automatizovane, AI-driven alate za otkrivanje ranjivosti, odbrambeni timovi DeFi protokola, ograničeni budžetima i resursima, teško uspevaju da se održe u toj “nefer igri”, kako Gu ocenjuje. On naglašava da je april imao samo tri dana bez hakerskih incidenata, što je bez presedana u sektoru.
Podaci platforme DefiLlama potvrđuju da su gubici usled DeFi napada u poslednjih godinu dana prešli 1,1 milijardu dolara, a napadi na cross-chain infrastrukturu često imaju domino efekat na celu ekosferu. Ovakva učestala operativna neuspešnost glavni je razlog zašto tradicionalne institucije odlažu masovno prebacivanje kapitala na blockchain, iako je potencijal za efikasnost i transparentnost veliki.
Gu upozorava da bi se trend svakodnevnih eksploatacija mogao nastaviti do kraja godine, ukoliko se ne uspostave jači bezbednosni standardi i veća ulaganja u zaštitu pametnih ugovora. U Srbiji, kripto tržište još uvek nije u potpunosti regulisano, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%.
