Pad bruto dodate vrednosti u industriji 0,7 odsto i građevinarstvu 5,1 odsto, ali rast potrošnje i trgovine održava pozitivan trend
Republički zavod za statistiku objavio je da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu 2026. godine iznosio 3,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Desezonirani podaci pokazuju rast BDP-a od 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, čime je nastavljen pozitivan trend rasta domaće ekonomije.
Detaljna analiza po sektorima pokazuje da je najveći realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen u trgovini na veliko i malo, popravci motornih vozila, saobraćaju, skladištenju te uslugama smeštaja i ishrane, sa stopom rasta od 4,9 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Suprotno tome, sektor industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama zabeležio je realni pad od 0,7 odsto, dok je građevinarstvo zabeležilo još izraženiji pad od 5,1 odsto na godišnjem nivou.
Posmatrano sa aspekta agregata upotrebe BDP-a, svi ključni agregati beleže realni rast. Finalna potrošnja domaćinstava povećana je za 4,8 odsto, izdaci neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) porasli su 5,6 odsto, dok su izdaci za finalnu potrošnju države porasli za 5,1 odsto. Bruto investicije u osnovna sredstva zabeležile su rast od 1,4 odsto. Izvoz robe i usluga povećan je za 4,6 odsto, dok je uvoz robe i usluga porastao 3,6 odsto.
Pad u industrijskom sektoru i građevinarstvu delimično je neutralisan snažnim rastom uslužnih delatnosti i potrošnje, što sugeriše da oporavak domaće tražnje i dalje ima ključnu ulogu u dinamici privrednog rasta Srbije. Statistički podaci ukazuju da su potrošački segmenti i izvoz ostali stabilni uprkos izazovima u industriji i gradnji.
Prema zvaničnim podacima, doprinos trgovine i usluga ostaje presudan za ukupnu ekonomsku aktivnost, dok pad građevinarstva reflektuje izazove u realizaciji investicionih projekata izvan najvećih urbanih centara. Rast investicija u osnovna sredstva, iako umanjen u poređenju sa drugim agregatima, i dalje je pozitivan signal za održavanje rasta u narednim kvartalima.
Očekuje se da će dalji tok ekonomske aktivnosti zavisiti od oporavka industrijskog sektora i mogućeg povratka građevinske aktivnosti na više nivoe, dok stabilna potrošnja i izvoz ostaju ključni faktori ukupnog privrednog rasta.
