Ekonomski rast usporava sa 3,4 na 2,8 odsto, uz moguć dodatni pad na 2,1 odsto u slučaju dugotrajnih poremećaja na energetskom tržištu
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je da će globalni bruto domaći proizvod (BDP) u 2026. godini porasti 2,8 odsto, što predstavlja pad u odnosu na prognoziranih 3,4 odsto za 2025. godinu. Ključni razlog za usporavanje rasta su posledice rata na Bliskom istoku, a izveštaj OECD-a ukazuje da bi se tek u 2027. mogao očekivati delimičan oporavak na 3,1 odsto.
Prema osnovnom scenariju OECD-a, pretpostavlja se da su poremećaji u snabdevanju energentima ograničeni i da će doći do postepenog oporavka proizvodnje i izvoza energenata iz Persijskog zaliva od sredine 2026. godine. Međutim, u alternativnom, nepovoljnijem scenariju koji predviđa produžene poremećaje tokom čitave 2027. godine, globalni rast bi mogao pasti na 2,1 odsto u 2026. i dalje na 1,8 odsto u 2027.
OECD upozorava da bi ovakav razvoj događaja posebno pogodio ekonomije Azije, Evrope i zemalja u razvoju, koje su najosetljivije na rast cena energije i hrane. U slučaju dugotrajnog poremećaja na energetskom tržištu, rast privreda članica OECD-a iznosio bi svega 0,9 odsto u 2026. i 0,5 odsto u 2027, dok bi u slučaju bržeg smirivanja krize bio na nivou od 1,5, odnosno 1,7 odsto.
Izveštaj ističe da energetski šok povećava cene sirovina, što se reflektuje na celu ekonomiju kroz više troškove u proizvodnji hrane i poljoprivrede. OECD navodi da bi duži konflikt na Bliskom istoku mogao dovesti do rasta inflacije, više stope nezaposlenosti i slabljenja investicija na globalnom nivou.
Glavni ekonomista OECD-a Stefano Skarpeta izjavio je da bi trajno rešavanje sukoba donelo olakšanje ne samo regionu Bliskog istoka, već i svetskoj ekonomiji, uz napomenu da ekonomski i društveni troškovi rastu sa svakim produženjem krize. Organizacija posebno izdvaja zemlje u razvoju sa ograničenim energetskim rezervama, većim udelom hrane i energije u potrošnji domaćinstava i slabijim javnim finansijama kao najranjivije u aktuelnoj situaciji.
OECD ocenjuje da vlade imaju kratkoročne opcije za ublažavanje posledica krize, posebno u smislu zaštite najugroženijih domaćinstava i malih preduzeća. Istovremeno, istaknuta je potreba za ubrzanim smanjenjem zavisnosti privreda od uvoza fosilnih goriva kao ključnog strateškog cilja.
