Država revidira fiskalni okvir za 2025, PDV prihodi ispod očekivanja uprkos većim zaradama i penzijama
Povećanje plata i penzija tokom 2025. godine nije rezultiralo očekivanim rastom tražnje, zbog čega je država bila prinuđena da revidira fiskalni okvir i prilagodi prihode i rashode radi održavanja budžetskog deficita na nivou od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u Nacrtu programa ekonomskih reformi za period 2026–2028 Ministarstva finansija.
Prema zvaničnim podacima, penzije su u 2025. usklađene sa zakonskom formulom za 10,9 odsto, minimalna zarada po radnom satu povećana je za 13,7 odsto, zarade u javnom sektoru za osam procenata, dok je neoporezivi deo zarade takođe uvećan za 13,7 odsto. Očekivalo se da ovaj set mera podstakne ličnu potrošnju i doprinese rastu poreskih prihoda, posebno po osnovu potrošnje, kao i povećanju prihoda od oporezivanja rada kroz rast zaposlenosti i plata u privatnom sektoru.
Međutim, kako stoji u dokumentu, predviđeni rast tražnje nije se desio. Za razliku od prethodnih godina, kada su „panična“ potrošnja i povećana potrošnja nerezidenata dovodile do rasta privatne potrošnje iznad rasta raspoloživog dohotka, sada se beleži obrnuti trend: potrošnja zaostaje za rastom dohotka. Ovo ukazuje na povećani oprez domaćinstava i odlaganje potrošnje u uslovima pojačane neizvesnosti.
Uprkos nominalno većim zaradama i penzijama, prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV) podbacili su u odnosu na plan, što je uticalo na celokupni budžetski okvir. Država je bila prinuđena da koriguje fiskalne projekcije i uskladi rashode, s ciljem očuvanja deficita od tri odsto BDP-a.
“Očekivalo se da mere donesu jačanje potrošnje i rast poreskih prihoda po osnovu potrošnje. Takođe je predviđen porast prihoda od oporezivanja rada, imajući u vidu rast zaposlenosti i plata u privatnom sektoru”, navodi se u Nacrtu programa ekonomskih reformi Ministarstva finansija.
Analiza pokazuje da je pojačana neizvesnost dovela do promenjenih navika domaćinstava, koja, uprkos rastu primanja, biraju da odlažu potrošnju i štede, umesto da povećaju potrošnju kao prethodnih godina.
