Softverski inženjeri i menadžeri koriste automatizaciju za skraćivanje zadataka sa sati na minute, ali poslovne obaveze se samo preusmeravaju
Zaposleni u velikim tehnološkim kompanijama, uključujući softverske inženjere, menadžere proizvoda i data naučnike, koriste automatizaciju za značajno ubrzavanje radnih procesa – zadaci koji su ranije zahtevali sate sada se završavaju za svega nekoliko minuta, pokazuju iskustva iz industrije. Automatizacija se primenjuje na oblasti kao što su izrada dokumenata, sumiranje višemesečnih sastanaka, pregledanje programskog koda, kao i na izveštavanje i druge rutinske aktivnosti.
Međutim, iako je vreme potrebno za pojedine zadatke znatno smanjeno, ukupna radna opterećenost zaposlenih nije proporcionalno opala. Pojedini data naučnici iz velikih kompanija navode da implementacija i održavanje automatizovanih sistema u početku može čak i povećati broj radnih sati, zbog potrebe za razvojem, testiranjem i podešavanjem novih alata. Istovremeno, kad se jedno radno vreme skrati, preostalo vreme se brzo popunjava novim projektima i zadacima, što ukazuje na promenu raspodele radnih obaveza, ali ne i na smanjenje ukupnog opterećenja.
Ovakva dinamika primećena je kod zaposlenih u više tehnoloških sektora, gde se koristi automatizacija za podizanje produktivnosti. Zaposleni ističu da su brže završavanje zadataka i povećana efikasnost doveli do većeg broja paralelnih projekata i ubrzanih ciklusa izveštavanja, ali da to ne dovodi do smanjenja ukupnog broja radnih sati na nedeljnom nivou.
Menadžeri iz tehnoloških kompanija navode da je cilj automatizacije povećanje konkurentnosti i ubrzanje procesa donošenja odluka, ali i da je za održavanje takvog tempa rada potrebno kontinuirano unapređivati interne sisteme i obučavati zaposlene za rad sa automatizovanim alatima. U praksi, zaposleni tako preusmeravaju vreme na nove zadatke, što menja strukturu radnog dana, ali ne donosi nužno rasterećenje.
Ova situacija pokazuje da, iako automatizacija donosi mereno skraćenje vremena potrebnog za pojedine procese, ukupni radni angažman ostaje visok jer se oslobođeni resursi odmah usmeravaju na dodatne aktivnosti. To potvrđuje da je efekat automatizacije u tehnološkim kompanijama, barem za sada, više u ubrzanju tempa rada nego u smanjenju radnog opterećenja.
