AI sektor, tehnološki IPO-vi i prodaja 32 BTC vrednih 2,5 miliona dolara dodatno opterećuju tržišni sentiment
Bitcoin je pao ispod ključne granice od 60.000 dolara, dostigavši najniži nivo ciklusa sa cenom od 62.070,05 dolara (rast od 2,19% za dan nakon korekcije), dok je u prethodnom periodu zabeležen ukupni pad od 53% u odnosu na vrh od 126.000 dolara iz oktobra. Trgovinski volumen i dalje ostaje snažan, ali tržište je pod pritiskom zbog više paralelnih faktora koji istovremeno utiču na cenu.
Prema tržišnim analizama, slabost Bitcoina nije rezultat jednog događaja, već kombinacije nekoliko značajnih pritisaka. Najvažniji među njima su rast investicionog entuzijazma za AI sektor, očekivani talas velikih tehnoloških IPO-ova (uključujući SpaceX, OpenAI i Anthropic), kao i nova zabrinutost zbog potencijalne pretnje kvantnog računarstva za kriptografske sisteme. Pored toga, objavljeno je da su američke vlasti zaplenile oko milijardu dolara u kripto sredstvima povezanim sa Iranom, što je uticalo na poverenje investitora.
Izveštaj pokazuje da je i nedavna prodaja 32 BTC (vrednih 2,5 miliona dolara ili oko 270 miliona dinara) od strane Strategy (MSTR) izazvala psihološki efekat na tržište, iako ta količina nema veliki uticaj na ukupnu ponudu. Strategy je godinama bio jedan od najdoslednijih institucionalnih kupaca Bitcoina, pa je prodaja izazvala zabrinutost da bi mogao postati izvor dodatne ponude.
On-chain podaci ukazuju da je MVRV ratio pao na 1,2 – što znači da je tržišna vrednost blizu zbirne ulazne cene investitora, dok je procenat Bitcoina u profitu skliznuo ispod 50%. Ovi nivoi su u prošlim ciklusima često signalizirali dno tržišta, ali trenutni pad ostaje blaži u poređenju sa prethodnim bear market-ima kada su korekcije iznosile i do 90%.
U širem kontekstu, tržište digitalnih valuta suočava se sa konkurencijom za kapital iz AI sektora i tehnoloških IPO-ova, dok dodatni regulatorni i bezbednosni izazovi unose neizvesnost. U poređenju, tradicionalni Belex15 indeks porastao je 0,8% na 3.456 poena, dok je Bitcoin tržišna kapitalizacija i dalje među najvećima globalno. U Srbiji, dobit od trgovanja kriptovalutama oporezuje se po stopi od 15%, dok je lokalna regulativa još u razvoju.
Analitičari procenjuju da pojedinačno nijedan od faktora ne bi bio dovoljan za snažnu korekciju, ali njihovo preplitanje objašnjava zašto je cena oslabila i pored stabilnih fundamentalnih pokazatelja na mreži.
