Od 2021. do 2024. godine zabeležen 61 oružani sukob u 36 zemalja, raseljeno više od 120 miliona ljudi
Prema najnovijem izveštaju četiri nemačka instituta za istraživanje mira, samo sedam odsto svetske populacije danas živi u liberalnim demokratijama. Ovaj podatak iznet je na predstavljanju Izveštaja o miru za tekuću godinu, gde je ukazano i na globalni pad broja i kvaliteta demokratija. Istraživač Konrad Šeter naglasio je da su demokratije širom sveta pod pritiskom.
U izveštaju se ističe da su Ujedinjene nacije u dubokoj strukturnoj krizi, a ključni procesi odlučivanja, naročito u Savetu bezbednosti, blokirani su zbog suparništva velikih sila. Autoritet UN dodatno narušavaju finansijski rezovi i konkurentski politički formati. Naučnici navode da i pored ovih izazova ne postoji održiva alternativa Ujedinjenim nacijama, te pozivaju nemačku vladu da u saradnji sa srednjim i manjim državama radi na stabilnom finansiranju i reformama.
Između 2021. i 2024. godine zabeležen je najveći nivo nasilja od kraja Hladnog rata, sa 61 oružanim sukobom u 36 država, u kojima je učestvovao najmanje jedan državni akter. Istovremeno, broj raseljenih lica širom sveta dostigao je u aprilu prošle godine više od 120 miliona. U izveštaju se navodi da se vojna sila ustalila kao uobičajeni instrument međunarodne politike, dok vlade sve češće zanemaruju međunarodna pravila i koriste nasilje za ostvarivanje svojih interesa.
Posebno su istaknute intervencije Sjedinjenih Država, Rusije i Izraela, kao i regionalno projektovanje moći Pakistana, Turske, Etiopije i monarhija u Persijskom zalivu. Razvojna saradnja i humanitarna pomoć pod velikim su pritiskom zbog drastičnih finansijskih rezova, upozoravaju instituti.
