Prosečna kamata na dozvoljeni minus u 17 banaka viša od kamate na nedozvoljeno prekoračenje, uprkos dodatnim troškovima za klijente
Prema podacima Narodne banke Srbije s kraja aprila 2026. godine, prosečna kamata na dozvoljeni minus u 17 poslovnih banaka u Srbiji iznosi 17,49 odsto, dok je prosečna kamata na nedozvoljeni minus 15,87 odsto. Ovakav odnos kamata ukazuje na neuobičajenu situaciju na bankarskom tržištu, budući da bi logično očekivanje bilo da je dozvoljeni minus, kao unapred odobreni bankarski proizvod sa garancijom i saglasnošću korisnika, povoljniji od nenajavljenog prekoračenja.
Dozvoljeni minus je bankarski proizvod koji klijent koristi na osnovu prethodnog ugovora sa bankom, a često se koristi kao najskuplji oblik kratkoročnog zaduživanja. Sa druge strane, nedozvoljeni minus nastaje kada korisnik prekorači limit dozvoljenog minusa ili kada na računu nema dovoljno sredstava za naplatu obaveza, poput održavanja računa ili otplate rate kredita. U takvim slučajevima, na iznos nedozvoljenog minusa obračunava se zakonska zatezna kamata, koja prema propisima predstavlja zbir referentne kamatne stope Narodne banke Srbije i dodatka od osam procentnih poena, što trenutno iznosi 13,75 odsto.
Iako se na nedozvoljeni minus obračunava zakonska zatezna kamata, korisnici često snose i dodatne administrativne troškove kao što su naknade za opomene, praćenje dugovanja ili blokadu kartica. Kada se svi ovi troškovi saberu, efektivna kamata na nedozvoljeni minus, prema podacima iz bankarske prakse, u proseku dostiže gotovo 16 odsto.
Uprkos činjenici da dozvoljeni minus podrazumeva niži rizik za banku, jer je reč o odobrenom kreditu sa definisanim limitom i obezbeđenjem, prosečna kamata na ovu vrstu prekoračenja viša je od one za nedozvoljeni minus. Ovakav odnos, kako pokazuju analize, deluje nelogično jer klijent koji koristi dozvoljeni minus ima dogovorenu kreditnu liniju i ugovorne odnose sa bankom, dok je nedozvoljeni minus praktično nenamenski dug sa dodatnim rizicima.
Banke ističu da nedozvoljeni minus nije proizvod koji klijent može planski da koristi, već predstavlja izuzetak kada se, na primer, naplata održavanja računa ili rata kredita izvrši bez dovoljno sredstava na računu. U tim slučajevima, zakonska kamata se primenjuje jednako u svim bankama.
Ovakva praksa na tržištu otvara pitanje transparentnosti bankarskih proizvoda i potrebu dodatnog informisanja klijenata o realnim troškovima korišćenja prekoračenja po računu. Efektivna cena dozvoljenog minusa ostaje izuzetno visoka u odnosu na druge proizvode, što ga čini najskupljim oblikom kratkoročnog zaduživanja u Srbiji.
