Narodna banka Srbije raspolaže sa 28,5 milijardi evra deviznih rezervi; klimatski i tehnološki rizici oblikuju ekonomsko okruženje
Prema izjavama zvaničnika na konferenciji „Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu“, održanoj 4. juna 2026. godine u Beogradu, inflacija u Srbiji u 2024. godini očekuje se na nivou od 3,3 odsto, dok je za narednu godinu projekcija 4,4 odsto. Predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu iznosi dva odsto, a u 2025. godini 4,5 odsto, istakao je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije. On je naglasio da ekonomski modeli često ne prepoznaju šokove kao što su ekološki rizici, sve dok se oni ne ostvare, a klimatske promene postaju sve važniji faktor za inflaciju kroz uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i cene hrane.
Jović je precizirao da Narodna banka Srbije trenutno raspolaže deviznim rezervama od 28,5 milijardi evra, što je ključni element za održanje makroekonomske stabilnosti. Digitalizacija, iako donosi prilike, nosi i rizike u vidu sajber napada, zloupotrebe podataka i izazova vezanih za veštačku inteligenciju, ocenio je Jović. Otpornost ekonomskog sistema, prema njegovim rečima, može se graditi kroz formiranje rezervi, testiranje otpornosti i razvoj svesti o rizicima u periodima stabilnosti.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici vodećih institucija i kompanija iz regiona, među kojima su Marsh Srbija, Milenijum osiguranje, Udruženje banaka Srbije, UniCredit banka, Generali osiguranje, WWF Adria, Deloitte Central Europe, NALED, Wiener Städtische osiguranje, UNDP, Perutnina Ptuj, DDOR osiguranje i drugi. Panelisti su izdvojili ključne rizike u poslovnom okruženju Adria regiona: ekonomsko usporavanje, inflaciju, nedostatak talenata, dezinformacije i zaduživanje.
Nemanja Petrović, Co-CEO Marsh Srbija, naveo je da 97 odsto rukovodilaca vidi veštačku inteligenciju kao stratešku priliku, ali samo 35 odsto smatra da njihova kompanija ima jasnu AI strategiju, dok je taj procenat među zaposlenima svega pet odsto. Generacija Z koristi veštačku inteligenciju tri puta više od generacije Boomera, a 55 odsto mladih investiciona odluka donosi se pod uticajem društvenih mreža.
Kreditna aktivnost privrede nastavila je rast, sa povećanjem od 12 odsto u prvom kvartalu, a kompanijama su na raspolaganju finansijski derivati i opcije za zaštitu od nepovoljnih promena kursa, kamatnih stopa ili cena sirovina. Panelisti su naglasili i značaj ESG principa (ekološki, društveni i upravljački faktori) za upravljanje rizicima, kao i da ekstremni vremenski događaji i globalne promene utiču na lance snabdevanja, cene hrane i reputacioni rizik kompanija.
Na konferenciji su takođe razmatrani rizici mentalnog zdravlja i menadžerskog stresa, sa akcentom na potrebu za jačanjem otpornosti zaposlenih kroz dodatnu edukaciju i podršku. Učesnici su zaključili da su prirodni, tehnološki i društveni rizici međusobno povezani i zahtevaju sveobuhvatan pristup u upravljanju u savremenom poslovnom okruženju.
