Zaposleni u zapadnoj Evropi imaju znatno veće šanse za rad od kuće u odnosu na kolege iz istočne Evrope, što utiče na fleksibilnost i produktivnost
Najnoviji ekonomski podaci pokazuju da su šanse za rad od kuće u Evropi značajno različite u zavisnosti od zemlje u kojoj zaposleni žive, čime se produbljuju razlike u fleksibilnosti tržišta rada između zapadnih i istočnih članica Evropske unije. Istraživanja pokazuju da radnici u zemljama poput Holandije, Švedske i Irske najčešće imaju mogućnost rada na daljinu, dok su u istočnoj i jugoistočnoj Evropi ti procenti znatno niži.
U zapadnoevropskim državama, ekonomski razvijenije privrede sa snažnom digitalnom infrastrukturom i većim udelom uslužnih delatnosti omogućavaju većem broju zaposlenih da iskuse rad od kuće. Ovakva praksa je najzastupljenija u sektorima finansija, IT-a i profesionalnih usluga. S druge strane, u istočnoj Evropi, gde dominiraju proizvodnja, poljoprivreda i tradicionalne industrije, mogućnost rada na daljinu je ograničena zbog prirode poslova i niže digitalizacije.
Analize ističu da ova neujednačenost ima direktan uticaj na produktivnost, zadovoljstvo zaposlenih i mogućnost privlačenja talenata. U državama gde je rad od kuće više zastupljen, zabeleženi su pozitivni efekti na ravnotežu između poslovnog i privatnog života, kao i manji troškovi za poslodavce povezani sa kancelarijskim prostorom i operativnim troškovima.
Ekonomisti upozoravaju da bi države sa nižom stopom rada od kuće mogle imati izazove u zadržavanju stručnog kadra, posebno među mlađim generacijama koje očekuju veću fleksibilnost. Takođe, razlike u dostupnosti digitalne infrastrukture i politikama poslodavaca dodatno doprinose ovom raskoraku među evropskim zemljama.
S obzirom na to da se rad od kuće pokazao kao održiva praksa za brojne poslodavce tokom pandemije, očekuje se da će evropska tržišta rada nastaviti da se prilagođavaju novim zahtevima zaposlenih. Države sa razvijenijom digitalnom ekonomijom i fleksibilnijim regulatornim okvirom brže uvode modele hibridnog rada, dok druge tek započinju ovaj proces.
Ove razlike ukazuju na potrebu za daljim ulaganjem u digitalizaciju i obrazovanje, kako bi se zaposlenima širom Evrope pružile jednake mogućnosti za rad od kuće i povećala ukupna konkurentnost tržišta rada.
