Institucionalni investitori zabrinuti zbog rizika likvidnosti i finansiranja kod instantnog poravnanja trgovine
Wall Street ubrzano razvija infrastrukturu za tokenizovane akcije i 24/7 trgovinu, ali veliki institucionalni investitori i dalje su oprezni prema instantnom poravnanju koje blockchain tehnologija omogućava. Tokenizacija podrazumeva predstavljanje tradicionalnih akcija na blockchain mrežama, što bi moglo modernizovati berzansku infrastrukturu i omogućiti neprekidnu trgovinu, ali istovremeno nameće nove izazove profesionalnim učesnicima tržišta.
Za razliku od trenutnog američkog modela T+1 (poravnanje jedan radni dan nakon transakcije), instantno poravnanje bi zahtevalo da svaka transakcija bude unapred potpuno finansirana. To bi, kako navode vodeći eksperti za berzansku strukturu, povećalo troškove finansiranja, ograničilo likvidnost tokom ključnih perioda trgovanja i komplikovalo svakodnevne operacije velikih učesnika.
“Institucionalni investitori generalno ne vole instantno poravnanje,” izjavio je Reid Noch, potpredsednik sektora za strukturu američkog tržišta kapitala u TD Securities. Dodatno, prefunding bi značio da velike firme moraju stalno obezbeđivati sredstva, što može dovesti do rasta troškova i neravnomerne distribucije likvidnosti, posebno u trenucima povećane aktivnosti kao što je kraj trgovinskog dana.
S druge strane, maloprodajni investitori, posebno oni iz inostranstva, verovatno će prvi prihvatiti tokenizovane berze jer im digitalni novčanici i mogućnost trgovanja van standardnih sati nude prednosti i lakši pristup američkim akcijama. Retail investitori već čine oko 20% tržišnog volumena u SAD, a u pojedinim deonicama taj procenat može premašiti i 50%, naročito u segmentu tzv. „meme“ akcija.
Ako likvidnost migrira na tokenizovane platforme, institucije bi mogle biti primorane da slede retail investitore, iako bi to otvorilo nova pitanja oko fragmentacije tržišta i potencijalne konfuzije o vlasništvu nad tokenizovanim akcijama. Prema analitičarima, ključni izazov u narednim godinama biće balansiranje modernizacije tržišne infrastrukture sa potrebama i rizicima koje prepoznaju najveći institucionalni igrači.
