Pod pritiskom američke blokade i ekonomske krize, vlasti Kube uvode tržišne reforme i omogućavaju ulazak inostranog kapitala
Vlasti Kube najavile su uvođenje kapitalističko-tržišnog privrednog sistema i otvaranje inostranom kapitalu, po uzoru na političko-ekonomski model Kine i Vijetnama, prema analizama evropskih i američkih ekonomskih stručnjaka. Ova odluka dolazi usled dugotrajne američke blokade i najdublje ekonomske i socijalne krize kroz koju Kuba prolazi. Predsednik Kube, Migel Dijas-Kanel, izjavio je da zemlja prolazi kroz najteža vremena u ovom veku, a sve češće su zabeležene nestašice deviza, goriva, hrane i lekova.
Evropska unija je uputila oštre zahteve za uvođenje političkih, ekonomskih i društvenih sloboda na Kubi, kako bi se sprečio potpuni slom životnih uslova stanovništva, prenose agencije. Evropski parlament u svojoj rezoluciji osudio je „sistematsku represiju koju sprovodi kubanski režim“, zatražio oslobađanje političkih zatvorenika, ukidanje sporazuma o saradnji EU-Kuba i uvođenje sankcija Havani.
Analitičari izveštavaju da su američka trgovinsko-finansijska blokada kao i loše rukovođenje privredom od strane kubanskih vlasti, naterali režim u Havani da pristane na određene uslove i otvori prostor za tržišne reforme. Francuski i drugi evropski mediji ističu da je pretnja američke vojne intervencije bila stalno prisutna, a odluka vojnog režima usmerena je na očuvanje političke vlasti, uz odustajanje od centralističko-državnog upravljanja privredom.
Najnovije američke sankcije usmerene su na blokadu svih inostranih veza s ključnim ekonomskim konglomeratom Gaesa, koji kontroliše kubanska vojska i ima centralnu ulogu u privredi zemlje. I evropski i američki analitičari ocenjuju da kubanske vlasti pokušavaju da očuvaju političku stabilnost kroz otvaranje privrede i privlačenje inostranih investicija, po uzoru na reforme sprovedene u Kini i Vijetnamu.
