Predlozi uključuju ukidanje zaštite od otkaza za male firme i radnike sa visokim primanjima, uz modele fleksibilnosti poput danskog sistema
Nemačka vlada razmatra izmene Zakona o zaštiti od otkaza koje bi mogle značajno uticati na prava zaposlenih, posebno u malim firmama i za radnike sa visokim primanjima, pokazuju ekonomske analize. Na nedavnom sastanku koalicionog odbora razmatrani su zahtevi poslodavaca za pojednostavljenje procedura otkaza, uz ukidanje klasičnih otpremnina i skraćivanje otkaznih rokova.
Prema predlozima, zaštita od otkaza bila bi potpuno ukinuta za kompanije sa manje od 50 zaposlenih, što bi zanatskim preduzećima omogućilo brže otpuštanje radnika. Za radnike sa izuzetno visokim primanjima, prag bi bio postavljen na gornju granicu doprinosa za penzijsko osiguranje, što trenutno iznosi bruto mesečni prihod od 8.450 evra (oko 990.000 dinara) ili 101.400 evra godišnje (oko 11,9 miliona dinara). Ovi zaposleni više ne bi imali zakonsku zaštitu od otkaza.
Takođe, razmatra se tzv. “model opcije”, gde bi kompanije i novozaposleni mogli ugovorom da se odreknu prava na zaštitu od otkaza u zamenu za unapred dogovorenu otpremninu. Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) snažno podržava ovakve modele fleksibilnosti, dok sindikati i deo političara ističu rizik za radnu sigurnost.
Posebni predlozi tiču se startapova, istraživačkih i investicionih projekata sa višegodišnjim angažovanjima, gde bi ugovori na određeno vreme mogli biti fleksibilnije primenjivani. U tim slučajevima, kompanije bi lakše raskidale radne odnose ako projekat ne uspe, bez komplikovanih procedura.
Inspiraciju za ove promene Nemačka delom nalazi u danskom modelu “fleksikurnosti”, gde poslodavci lako raskidaju ugovore, ali država pruža izdašne naknade za nezaposlene i obuke za prekvalifikaciju. Među zagovornicima ovog sistema su ministarka privrede Katerina Rejhe i generalni sekretar CDU-a Karsten Lineman.
Trenutni Zakon o zaštiti od otkaza u Nemačkoj primenjuje se na firme sa deset ili više zaposlenih i radnike sa najmanje šest meseci staža. Otkazni rokovi rastu od četiri nedelje do sedam meseci, u zavisnosti od dužine radnog staža, dok kompanije mogu otpuštati zaposlenog samo iz ličnih, ponašajnih ili operativnih razloga. Posebna zaštita za radnike sa invaliditetom, trudnice, one na roditeljskom odsustvu i članove radničkih saveta ostala bi nepromenjena.
Novim modelima cilj je povećanje fleksibilnosti tržišta rada, ali postoji zabrinutost da bi radnici sa visokim primanjima i zaposleni u malim firmama mogli ostati bez značajnih otpremnina i sigurnosti radnog mesta.
