Energetska tržišta beleže povratak cene nafte na nivo pre sukoba, prioriteti i investicioni pravci pod uticajem krize
Cena nafte na svetskim berzama početkom jula vratila se na oko 70 dolara po barelu, dostigavši nivo koji je zabeležen pre izbijanja poslednje krize na Bliskom istoku, navodi se u autorskoj analizi Sanje Filipović objavljenoj u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije. Filipović ukazuje da će aktuelna situacija na Bliskom istoku imati dugoročan uticaj na strateške prioritete i investicione pravce u globalnom energetskom sektoru.
Prema analizi, i pored toga što se cena nafte stabilizovala, kriza u ovom regionu ostaje ključni faktor neizvesnosti za investitore i donosiće promene u planiranju ulaganja na energetskim tržištima. Povratak cene na nivo od oko 70 dolara po barelu može se tumačiti kao signal stabilizacije nakon perioda naglih oscilacija, ali ne i izlaska iz neizvesnog okruženja koje su prouzrokovali geopolitički rizici.
Filipović naglašava da su ovakvi poremećaji na Bliskom istoku već uticali na promenu investicionih prioriteta mnogih energetskih kompanija, posebno u domenu diversifikacije izvora snabdevanja i povećanja energetske bezbednosti. Energetske politike i strategije velikih tržišnih aktera usmeravaju se ka smanjenju zavisnosti od tradicionalnih izvora i regiona visokog rizika.
U tekstu se ističe da je, uprkos trenutnoj stabilizaciji cene nafte, neophodno kontinuirano praćenje geopolitičkih kretanja jer svaka nova eskalacija može uticati na volatilnost cena i dovesti do promene investicionih odluka u kratkom roku.
Analiza zaključuje da će buduće investicije u energetiku biti određene ne samo cenovnim kretanjima nafte, već i procenom političkih i tržišnih rizika, što će definisati nove pravce razvoja energetskih tržišta i prilagođavanje globalnih lanaca snabdevanja.
