Postoje loše investicije. Kupovina akcija koje su propale, kriptovalute koje su nestale preko noći ili automobil koji više vremena provodi kod majstora nego na putu. Ipak, malo koja investicija je toliko skupa kao uporno udvaranje osobi koja od prvog dana nema nameru da sa vama započne ljubavnu vezu.
Na prvi pogled sve deluje bezazleno. Jedna kafa, nekoliko poruka, poneki kompliment. Međutim, kada se sve sabere, ispostavlja se da je ljubavna „investicija“ često skuplja od letovanja.
Recimo da se neko tri meseca udvara osobi koja nikada nije planirala da kaže „da“. Za to vreme pošalje oko 1.500 poruka, obavi desetine telefonskih razgovora i provede više od 80 sati čekajući odgovor na poruku „Izvini, zaspala sam.“
Na finansijskoj strani računica postaje još zanimljivija. Ako su u pitanju dve večere, šest kafa, tri bioskopa, dva buketa cveća, nekoliko vožnji taksijem, pokoji parfem ili sitan poklon, račun bez problema može da pređe 400 do 1.000 evra, u zavisnosti od ambicija udvarača i standarda grada u kojem živi.
Ali novac je tek početak.
Daleko skuplja valuta je vreme. Planiranje izlazaka, biranje košulje ili haljine, razmišljanje šta napisati u sledećoj poruci, analiziranje svake tačke i zareza u odgovoru, konsultacije sa prijateljima i beskrajno tumačenje emotikona. Sve to lako proguta više od 100 sati, odnosno skoro četiri puna dana života.
Posebnu kategoriju predstavljaju propuštene prilike. Dok neko mesecima pokušava da osvoji osobu koja ga vidi isključivo kao prijatelja, kolegu ili rezervnu opciju za dopisivanje kada joj je dosadno, istovremeno propušta priliku da upozna nekoga kome bi njegova pažnja zaista značila.
Psiholozi bi rekli da je razlog jednostavan. Ljudi često mešaju ljubaznost sa flertom, a pristojno odbijanje sa „možda jednog dana“. Ekonomisti bi to nazvali „tonućim troškom“. Što više vremena, emocija i novca ulože, teže im je da odustanu, iako su šanse za uspeh sve manje.
