Ekonomista Mark Zandi upozorava da bi produžene visoke cene nafte uz slabiju zaposlenost mogle dovesti do recesije
Američka ekonomija suočava se sa rastućim rizikom od recesije zbog kombinacije visokih cena nafte i slabljenja tržišta rada, ukazuje glavni ekonomista kompanije Moody’s Mark Zandi. Prema njegovoj analizi, produženi period visokih cena nafte u korelaciji sa smanjenjem broja radnih mesta mogao bi značajno otežati izbegavanje ekonomskog pada u narednim mesecima.
Zandi je naglasio da volatilnost na tržištu nafte dodatno komplikuje ekonomsku perspektivu Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom da se rastući troškovi energenata odražavaju na potrošnju domaćinstava i profitabilnost kompanija. On je ocenio da bi nastavak ovakvog trenda mogao narušiti povoljnu dinamiku potrošnje, koja je bila ključni faktor oporavka u prethodnim kvartalima.
Prema aktuelnim podacima, cene nafte beleže uzlazni trend zbog geopolitičkih tenzija i ograničenja u snabdevanju, dok istovremeno pokazatelji sa tržišta rada ukazuju na slabljenje, sa smanjenjem novih radnih mesta i povećanjem broja nezaposlenih. Ovakav spoj faktora, prema Zandijevoj proceni, povećava verovatnoću da će američka privreda ući u recesiju ukoliko se ne postigne stabilizacija na oba fronta.
“Ako cene nafte ostanu visoke duži vremenski period, biće izuzetno teško izbeći recesiju”, izjavio je Mark Zandi. Dodao je da je otpornost tržišta rada do sada uspešno amortizovala šokove iz energetskog sektora, ali da bi produžena slabost mogla imati negativne posledice po potrošnju i investicije.
S obzirom na trenutne uslove, analitičari upozoravaju da bi trajanje rasta cena nafte i usporavanje zapošljavanja moglo imati šire implikacije za globalnu ekonomiju, posebno u kontekstu već povišene inflacije i restriktivne monetarne politike Federalnih rezervi. Investitori prate kretanja na tržištima akcija i energenata, budući da indeksi kao što su Dow Jones, Nasdaq i S&P 500 beleže blage padove, odražavajući neizvesnost oko budućih ekonomskih kretanja.
Ekonomisti ističu da će dalji tok zavisiti od stabilizacije cena sirovina i ponovnog jačanja tržišta rada, a u suprotnom, očekuje se veći pritisak na poslovanje kompanija i smanjenje povoljnih uslova za potrošače.
