Prevare putem poruka građanima Srbije nanose značajnu finansijsku štetu, dok globalni gubici premašuju 173 milijarde evra godišnje
Građani Srbije gube prosečno 425 evra po prevari putem poruka, pokazuje novo istraživanje kompanije Kaspersky. Ovakve prevare predstavljaju rastući ekonomski problem, a na globalnom nivou ukupna vrednost gubitaka premašuje 173 milijarde evra. Rezultati istraživanja ukazuju na ozbiljan uticaj koji prevare putem poruka imaju na finansijsku sigurnost domaćinstava, naročito u periodima ekonomske nestabilnosti.
Ekonomsku štetu izazivaju poruke koje ciljaju ranjive građane
Prema podacima Kaspersky-a, prevare putem poruka sve češće pogađaju građane Srbije. Prosečni gubitak od 425 evra po incidentu značajno opterećuje budžet pogođenih domaćinstava. Na svetskom nivou, ovakve prevare iscrpljuju ekonomiju u ukupnoj vrednosti većoj od 173 milijarde evra. Geopolitičke tenzije, inflacija i nesigurnost zaposlenja povećavaju ranjivost stanovništva, što prevaranti koriste kako bi ostvarili finansijsku dobit. Zbog toga je fenomen prevara putem poruka postao ozbiljna pretnja, posebno za one koji su već pod pritiskom rasta troškova života.
U većini slučajeva, prevaranti koriste lažne investicione ponude ili druge oblike manipulacije kako bi došli do novca žrtava. Takođe, organizovane mreže prevaranata koriste trenutnu ekonomsku situaciju i nesigurnost da povećaju broj prevara i iznose koje izvlače od građana. Kao rezultat, ova vrsta kriminala ima sve izraženiji uticaj na ekonomsku stabilnost pojedinaca i širu zajednicu.
Prevare putem poruka kao globalni ekonomski izazov
Kompanija Kaspersky ističe da je prvi put predstavljena sveobuhvatna slika o rasprostranjenosti i ekonomskoj šteti koju prevare putem poruka izazivaju. „Podaci otkrivaju surovu stvarnost: ono što na prvi pogled deluje kao svakodnevna prevara ubrzano prerasta u ozbiljan ekonomski problem koji može nesrazmerno pogoditi domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom usled globalne krize troškova života“, navedeno je u saopštenju kompanije.
Uporedo sa tim, povećava se broj pokušaja prevara u oblastima investicija, pri čemu su građani privučeni mogućnošću brzog profita ili rešenja za trenutne finansijske probleme. Međutim, posledice ovakvih prevara mogu biti dugoročne, jer žrtve često ostaju bez značajnog dela ušteđevine. S druge strane, ekonomska šteta na nacionalnom i globalnom nivou dovodi do gubitka poverenja u digitalnu komunikaciju i finansijske servise.
Kao rezultat, stručnjaci upozoravaju na potrebu za boljom edukacijom građana i razvojem regulatornih mehanizama. Efikasnija zaštita i prevencija ključne su za smanjenje ekonomske štete koju izazivaju prevare putem poruka. Globalni gubici od 173 milijarde evra, uz prosečne gubitke od 425 evra po žrtvi u Srbiji, ukazuju na hitnost rešavanja ovog problema kroz saradnju između institucija, privatnog sektora i građana.
