Inflacija očekivano iznosi 4,1 odsto, a ekonomski rast moguć samo ako sukobi u Iranu ne potraju duže od mesec dana
Analitičari Raiffeisen Banka zadržali su procenu da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2026. godini porasti za 2,75 odsto, dok se inflacija predviđa na nivou od 4,1 odsto. Ove projekcije važe pod uslovom da aktuelni oružani sukobi u Iranu ne traju duže od četiri nedelje, navodi se u martovskom izveštaju banke.
U izveštaju se ističe da će efekti energetske krize, izazvani poslednjim ratnim dešavanjima na globalnom tržištu, imati značajan uticaj na ekonomiju Srbije u zavisnosti od dužine trajanja konflikta. U slučaju da sukob traje do četiri nedelje, očekuje se da će rast cena nafte imati privremen negativan uticaj na inflaciju i usporiti industrijsku proizvodnju. Obim tog uticaja mogao bi biti smanjen zahvaljujući merama koje je donela Vlada Srbije – zabrani izvoza nafte i naftnih derivata, osim butana, propana i auto-gasa, do 19. marta, kao i umanjenju akcize na naftne derivate za 20 odsto, sa rokom važenja do 15. aprila.
Ukoliko sukobi potraju duže, analitičari upozoravaju na rizik od dodatnog rasta inflacije, pojačanih pritisaka na depresijaciju dinara – što bi Narodna banka Srbije ublažavala deviznim intervencijama – i značajnog pada industrijske proizvodnje. “Osim ako se kupoprodajna transakcija MOL/NIS ne završi u prvom delu godine, što je za sada neizvesno”, navodi se u analizi.
U alternativnom scenariju, sa dužim trajanjem sukoba, bankarski analitičari očekuju dalje usporavanje privredne aktivnosti, budući da bi rast cena naftnih derivata mogao da dovede do pada potrošnje kako građana, tako i privrede. Ipak, ostavljaju mogućnost da Vlada Srbije ponovo primeni mere podrške, poput puštanja nafte iz strateških rezervi ili programa pomoći privredi, kao što je bio slučaj tokom pandemije Covid-19 i početka rata u Ukrajini.
Podaci o BDP-u za četvrti kvartal pokazuju intenziviranje infrastrukturnih investicija u vezi sa projektom EXPO 2027, što bi, prema analizi, moglo ublažiti potencijalne negativne efekte energetske krize. Ove investicije predstavljaju značajan podsticaj za građevinski sektor i ukupnu ekonomsku aktivnost u narednom periodu.
