Inflacija u julu pala na 1,9 odsto, dok rast BDP-a ubrzan na 3,6 odsto u drugom tromesečju 2026.
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, potvrdio je Izvršni odbor na sednici održanoj 13. avgusta 2026. Odluka o nivou referentne kamatne stope doneta je u skladu sa aktuelnim makroekonomskim kretanjima i procenama inflacije. Kamatne stope na depozitne olakšice ostale su na 4,5 odsto, a na kreditne olakšice na 7,0 odsto.
Referentna kamatna stopa i kretanje inflacije
Pre svega, Izvršni odbor je prilikom odlučivanja o referentna kamatna stopa uzeo u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije. Inflacija se u julu spustila na 1,9 odsto, ispod centralne vrednosti cilja od 3 odsto. U prethodnim mesecima inflacija je bila niža od očekivanja, pre svega zbog povoljnog roda voća i povrća koji je uticao na pad njihovih cena. Pored toga, nisu zabeleženi izraženiji sekundarni efekti energetskog šoka. Na taj način, Izvršni odbor očekuje da će inflacija tokom godine ostati ispod nivoa iz majskih projekcija i kretati se u granicama cilja od 3±1,5 odsto. Takođe, procenjeno je da će inflacija u septembru dostići oko 4 odsto, što je posledica niske baze iz prethodne godine.
Rast BDP-a i ekonomska aktivnost
Osim stabilnosti cena, bolja su i očekivanja kada je reč o ekonomskoj aktivnosti. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju 2026. iznosio je 3,6 odsto međugodišnje, što je ubrzanje u odnosu na rast od 3,2 odsto iz prvog tromesečja. Najveći doprinos rastu dali su uslužni sektori, uz oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Kao rezultat toga, domaća privreda pokazuje znake stabilnog oporavka.
Geopolitički rizici i monetarna politika
Izvršni odbor Narodna banka Srbije posebno je ukazao na neizvesnost izazvanu geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku i rastom svetske cene nafte. Dosadašnji efekti na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost bili su ograničeni, zahvaljujući korišćenju zaliha energenata i smanjenju akciza na naftne derivate. Međutim, ukoliko sukob potraje ili se dodatno zaoštri, moguće je da dođe do preliva efekata na troškove proizvodnje, transporta i inflaciju. Srbija, kao mala i otvorena ekonomija koja zavisi od uvoza energenata, mora pažljivo pratiti ove rizike.
Očekivanja i buduće odluke NBS
Izvršni odbor je potvrdio da Narodna banka Srbije nastavlja sa opreznom monetarnom politikom i održavanjem stabilnosti deviznog kursa. Sve buduće odluke biće donošene na osnovu novih podataka i uticaja na inflaciju. „Ukoliko procenimo da rast svetske cene nafte izaziva sekundarne efekte na ostale cene i inflaciona očekivanja, reagovaćemo svim raspoloživim instrumentima“, naveli su iz Izvršnog odbora. Ovakav pristup ima za cilj očuvanje makroekonomske stabilnosti, što je od ključnog značaja za domaće privredne subjekte i građane.
