ECB planira dodatno povećanje kamata, a stope bi mogle ostati visoke do sredine 2027. godine prema anketi Rojtersa
Evropska centralna banka (ECB) najavila je mogućnost novog povećanja kamatnih stopa u septembru. Prema rezultatima ankete Rojtersa među ekonomistima, kamatne stope bi potom mogle ostati na istom nivou najmanje do sredine 2027. godine. Ova najava ukazuje da bi novac u Evropi ponovo mogao da poskupi, što direktno utiče na troškove zaduživanja građana i privrede.
Projekcija ECB o dodatnom povećanju kamata dolazi u trenutku kada evropska privreda nastoji da obuzda inflaciju i stabilizuje finansijska tržišta. Očekuje se da će novo povećanje predstavljati najkraći ciklus monetarnog zaoštravanja od 2011. godine. Zbog toga stručnjaci ističu da bi ovakav potez mogao da utiče na rast investicionih troškova i kreditne aktivnosti u evrozoni.
Uticaj povećanja kamatnih stopa na finansijsko tržište
Pre svega, povećanje kamatnih stopa znači da će krediti i zaduživanje u evrozoni biti skuplji. Banke i privreda suočiće se sa višim troškovima finansiranja. Zbog toga će mnogi preduzetnici i investitori morati pažljivo da procene nove uslove na tržištu kapitala.
Istovremeno, analitičari smatraju da bi stabilizacija kamatnih stopa na višem nivou mogla da podrži borbu protiv inflacije. Ovakav pristup može da utiče na smanjenje potrošnje i investicija, ali i da poveća pritisak na državne budžete zbog skupljeg servisiranja postojećih dugova.
Najkraći ciklus monetarnog zaoštravanja od 2011. godine
Prema izveštaju Rojtersa, ukoliko se prognoze o zadržavanju kamata do sredine 2027. godine ostvare, ovo bi bio najkraći ciklus monetarnog zaoštravanja koji je Evropska centralna banka sprovela od 2011. godine. Takva politika ima za cilj da efikasnije odgovori na inflatorne pritiske, ali i da izbegne preterano usporavanje privrednog rasta.
Osim toga, tržišni akteri sada očekuju da će ECB pažljivo pratiti makroekonomske pokazatelje pre eventualne odluke o budućim promenama kamatnih stopa. Zbog toga je moguće da će centralna banka zadržati oprezan pristup u narednim kvartalima.
Kao rezultat aktuelne situacije, privredni subjekti i građani u evrozoni suočiće se sa dužim periodom skupljeg novca na finansijskom tržištu. Ova promena ima potencijal da utiče na investicione odluke i strategije upravljanja likvidnošću u čitavoj Evropi.
